Srbija je 2025. godine proizvela 94.026 tona maline i zauzela treće mesto u svetu, pokazuju podaci istraživanja svetske proizvodnje ove bobice za period 1991-2025, zasnovani na statistikama FAOSTAT-a i Eurostata koje je obradio Srpski ekonomista.

Više maline prošle godine proizvele su samo dve zemlje - Rusija sa 213.818 tona i Meksiko sa 175.538 tona.

Srbija je pritom nadmašila znatno veće agrarne ekonomije. SAD su zauzele četvrto mesto sa 85.597 tona, Poljska peto sa 79.100 tona, a Maroko šesto sa 61.600 tona.

U prvih deset ušli su i Ukrajina sa 33.600 tona, Portugalija sa 33.420 tona, Španija sa 33.200 tona i Velika Britanija sa 17.000 tona.

Rezultat je još upečatljiviji kada se uzme u obzir veličina zemlje. Sa manje od sedam miliona stanovnika, Srbija ostvaruje proizvodnju uporedivu sa najvećim svetskim agrarnim državama i ostaje najveći proizvođač maline u Evropi.

Srbija je tradicionalno jedan od vodećih svetskih dobavljača zamrznute maline, a ključno izvozno tržište ostaje Evropska unija. Nemačka, Francuska, Belgija, Holandija i druge evropske zemlje među velikim su kupcima srpske maline.

Centar proizvodnje ostaje Zapadna Srbija, pre svega područje Arilja. Oko uzgoja maline u ovom delu zemlje formiran je čitav proizvodni lanac - od malih porodičnih gazdinstava do hladnjača, prerađivača i izvoznika.

Zato tradicionalni srpski naziv za malinu, „crveno zlato“, ima vrlo konkretno ekonomsko opravdanje. Mala balkanska zemlja je 2025. ostvarila treći rezultat u svetu i proizvela približno 2,8 puta više maline nego Ukrajina i gotovo 33 puta više nego Italija.