Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbija po količini tehnike za gašenje požara, proporcionalno svojoj veličini, „jedan od giganata Evrope“. Međutim, kadrovska situacija izgleda znatno lošije: Srbiji nedostaje oko 3 hiljade vatrogasaca kako bi se približila evropskom nivou zaštite.

Prema podacima Državne revizorske institucije, u zemlji ima oko 3,5 hiljade profesionalnih vatrogasaca-spasilaca i još približno 1,5 hiljada članova dobrovoljnih jedinica. Jedan profesionalni vatrogasac dolazi na 1.865 stanovnika, dok je evropski orijentir jedan na hiljadu.

Svake godine obuku prođe oko 300 novih zaposlenih, ali deo aktivnih vatrogasaca odlazi u penziju. Nakon raspoređivanja novoprimljenih pripadnika po celoj teritoriji zemlje, kadrovsko pojačanje ostaje ograničeno.

Problem je posebno došao do izražaja tokom sadašnje serije požara u prirodi. U Deliblatskoj peščari za nekoliko dana izgorelo je više od 1,5 hiljada hektara šume i niskog rastinja. Taj požar je stavljen pod kontrolu, međutim požar na području planinskog masiva Stolovi i dalje gase jedinice MUP-a, helikopterska avijacija, radnici „Srbijašuma“, dobrovoljci, pripadnici Vojske i lokalno stanovništvo. Ukupno su na teritoriji Srbije registrovana 23 aktivna požara.

Tokom poslednjih 20 godina vatra je u zemlji uništila više od 51,6 hiljada hektara šume - površinu uporedivu gotovo sa celokupnom površinom Niša.

Profesor Fakulteta bezbednosti Vladimir Jakovljević smatra da sama tehnika i povećanje broja zaposlenih nisu dovoljni. Ključni ostaju prevencija, kontrola poštovanja zabrane loženja vatre, stvarne kazne za prekršaje i sistematska obuka građana.

Većina šumskih i poljoprivrednih požara nastaje zbog ljudskih grešaka i nepažnje. Klimatske promene i suša ubrzavaju širenje vatre, ali se njima ne mogu objasniti svi slučajevi. Bez razvoja kulture bezbednosti ni najsavremenija tehnika ne može da nadoknadi nedostatak ljudi i slabu prevenciju.