Ostavka Aleksandra Vučića na mesto predsednika Srbije 27. septembra najveća je promena u srpskom političkom sistemu u poslednjoj deceniji. Ipak, prerano je govoriti o kraju „Vučićeve ere“. Političar koji više od 12 godina, na različitim funkcijama, presudno utiče na pravac zemlje nije napustio predsedničku funkciju da bi izašao iz politike, već da bi ušao u trku za mesto premijera.

Vučić je mandat prekinuo sedam meseci pre isteka drugog predsedničkog mandata. Vanredni parlamentarni izbori zakazani su za 25. oktobar. Ako parlamentarna većina posle izbora predloži Vučića za predsednika Vlade, centar političkog odlučivanja mogao bi samo da se premesti iz Predsedništva u Nemanjinu.

Zato ključno pitanje za Srbiju nije samo da li je završena Vučićeva predsednička karijera, već da li se završava politički i ekonomski model koji je formiran tokom godina njegove dominacije.

Vučić je na vrhu vlasti faktički od 2014. godine, najpre kao premijer, a od 2017. kao predsednik Srbije.

Ekonomski rezultati tog perioda ne mogu se oceniti jednoznačno, ali nekoliko promena ima dugoročan značaj.

Srbija je postala znatno veća ekonomija. U 2024. godini nominalni BDP dostigao je 83,3 milijarde evra, a BDP po stanovniku 12.600 evra. U 2025. privreda je porasla za još oko 2%, dok je nominalni BDP procenjen na približno 10,4 biliona dinara.

Jedan od najvidljivijih rezultata jeste tržište rada. Nezaposlenost, koja je u prvoj polovini 2010-ih prelazila 20%, do 2025. godine smanjena je na 8,7%.

Značajno su porasle i plate. Prosečna neto zarada 2012. iznosila je 41.377 dinara mesečno, dok je 2025. dostigla 109.462 dinara. U decembru 2025. prosečna neto plata iznosila je već 124.089 dinara.

Nominalni rast, međutim, ne može se u potpunosti poistovetiti sa rastom životnog standarda. Deo povećanja prihoda pojeli su inflacija i rast troškova stanovanja i usluga. Važna je i razlika između prosečne i medijalne plate: u decembru 2025. medijalna neto zarada iznosila je 90.819 dinara, što znači da je polovina zaposlenih primala najviše toliko.

Drugi važan rezultat je smanjenje tereta javnog duga posle teškog perioda sredinom 2010-ih. Javni dug je sa 50,8% BDP-a u 2012. porastao na vrhunac od 67,2% u 2015, ali je zatim počeo da pada. U 2025. godini iznosio je oko 44,4% BDP-a.

Srbija je u međuvremenu postala jedan od najznačajnijih primalaca stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu.

Prema podacima Narodne banke Srbije, u periodu od 2013. do 2024. zemlja je privukla oko 38 milijardi evra stranih direktnih investicija. U 2024. zabeležen je istorijski rekord od 5,23 milijarde evra.

Strani kapital promenio je strukturu srpske industrije. U zemlji su se proširili automobilski dobavljači, elektroindustrija, rudarstvo, metalurgija i drugi sektori. Kineski kapital postao je znatno vidljiviji, dok su evropski investitori zadržali ključnu ulogu u mnogim delovima privrede.

Udeo izvoza robe i usluga u BDP-u, prema podacima Narodne banke Srbije, povećan je sa oko 40% u 2014. na 54% u 2024. godini.

Značajno je ojačana i finansijska rezerva države. Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije porasle su sa oko 10 milijardi evra u leto 2012. na 28,3 milijarde evra u julu 2025, a zatim nastavile da dostižu nove maksimume.

Količina zlata u rezervama u istom periodu povećana je sa 14,8 tona na više od 50 tona.

Ali Vučićev ekonomski model ima i slabosti.

Srbija ostaje zavisna od stranog kapitala, spoljne tražnje i velikih državnih infrastrukturnih ulaganja. U 2025. priliv stranih direktnih investicija smanjen je za 33,5%, sa rekordnih 5,23 milijarde na 3,48 milijardi evra.

Narodna banka Srbije među razlozima pada navodila je ne samo globalnu neizvesnost, već i unutrašnja politička dešavanja, koja su povećala oprez investitora i dovela do odlaganja pojedinih investicionih odluka.

Usporila je i sama privreda. Posle relativno snažne 2024. godine, rast BDP-a u 2025. iznosio je oko 2%. U prvom kvartalu 2026. ubrzao je na 3,2%, ali je investiciona aktivnost ostala jedan od glavnih izvora neizvesnosti.

Demografski problem takođe nije nestao. Srbija nastavlja da gubi stanovništvo, a manjak radne snage postao je toliko izražen da kompanije sve češće zapošljavaju radnike iz Indije, Kine, Nepala, Bangladeša, Turske i drugih zemalja.

Ekonomski model poslednjih godina snažno je vezan za velike državne projekte i investicionu politiku Vlade. Zato je za poslovnu zajednicu ključno pitanje da li će se taj kurs nastaviti posle izbora.

Postoji i institucionalna dimenzija. Evropska komisija od Srbije i dalje traži napredak u oblasti vladavine prava, nezavisnosti institucija, borbe protiv korupcije i medijskih sloboda. Ti faktori nisu važni samo politički. Kvalitet institucija direktno utiče na investicionu klimu, cenu kapitala i dugoročnu konkurentnost privrede.

Šta sledi posle 25. oktobra

Vučićeva ostavka sama po sebi ne određuje buduću konfiguraciju vlasti.

Prema istraživanju Faktor Plus, objavljenom 21. septembra i sprovedenom od 16. do 20. septembra na uzorku od 986 ispitanika, lista „Ujedinjena Srbija“, koju predvodi Vučić, imala je 48,6% podrške među opredeljenim biračima. Studentska lista imala je 37,1%, socijalisti 4,9%, a koalicija „Evropska Srbija“ 3,6%.

Druga istraživanja tokom 2026. davala su znatno drugačiju sliku. Julske ankete NSPM-a i CRTA, na primer, beležile su veću podršku studentskom pokretu nego SNS-u. Zato pojedinačna istraživanja ne mogu da se posmatraju kao pouzdana prognoza izbornog ishoda.

Izborna kampanja pitanje Vučićeve političke budućnosti svodi na nekoliko mogućih scenarija.

Ako posle izbora bude formirana većina spremna da podrži njegovu kandidaturu za premijera, Srbija možda neće dobiti kraj Vučićeve ere, već njenu novu institucionalnu formu. Ekonomska politika bi u tom slučaju verovatno zadržala visok stepen kontinuiteta: infrastrukturna ulaganja, privlačenje stranog kapitala, Expo 2027, industrijska politika i balansiranje između EU, Kine i drugih spoljnopolitičkih partnera ostali bi centralne teme.

Ako parlamentarna konfiguracija ne omogući formiranje takve većine, zemlja bi se prvi put posle mnogo godina suočila sa modelom u kojem Vučić ne zauzima ključnu državnu funkciju.

Postoji i srednji scenario: Vučić bi mogao da zadrži značajan politički uticaj preko najveće političke snage i partijske infrastrukture, čak i ako formalno ne bude na čelu Vlade. U tom slučaju promena funkcije, ili čak izostanak državne funkcije, ne bi automatski značili demontažu sistema koji je izgrađen tokom njegove vlasti.

Zato 27. septembra nije moguće dati konačan odgovor na pitanje da li je završena „Vučićeva era“.

Njegova predsednička era jeste završena.

Ali politička era Aleksandra Vučića zavisiće od izbora 25. oktobra, formiranja parlamentarne većine i toga ko će posle izbora imati mogućnost da određuje ekonomsku politiku Srbije.

Ekonomsko nasleđe tog perioda već je merljivo: veća ekonomija, znatno više plate, jasno niža nezaposlenost, smanjen javni dug posle vrhunca iz sredine 2010-ih, desetine milijardi evra stranih investicija i mnogo veće devizne rezerve.

Sledeća vlada će, međutim, naslediti i usporen rast, demografski pad, zavisnost od stranih investicija i spoljne tražnje, potrebu za nastavkom institucionalnih reformi i pitanje da li srpski model rasta može da pređe sa velikih ulaganja i rada koji je i dalje jeftiniji nego u EU na veću produktivnost i višu dodatu vrednost.

Zato je 27. septembra 2026. u Srbiji završena predsednička era Aleksandra Vučića. Da li je završena i Vučićeva era kao politički i ekonomski sistem, pokazaće tek naredna faza srpske politike.