Srbija se kreće ka novom modelu za razvoj obnovljive energije, u kojem se vetro i solarni elektrani sve više dopunjuju sistemima za skladištenje energije u baterijama (BESS). Očekuje se da će takvi hibridni projekti ubrzati izgradnju novih kapaciteta, istovremeno smanjujući rizike po elektroenergetski sistem.

Prvi talas projekata vetarnih elektrana, uključujući Čibuk, Kovačica, Alibunar i Košava, pokazao je da je Srbija u stanju da privuče značajna ulaganja u obnovljivu energiju.

Međutim, ovu novu fazu karakteriše činjenica da investitori više ne posmatraju energiju vetra i sunca izolovano od sistema za skladištenje energije. Baterije postaju ključni element projekata, jer omogućavaju izglađivanje fluktuacija u proizvodnji, skladištenje viška električne energije i njeno puštanje u mrežu u periodima velike potražnje.

U okviru Nacionalnog plana za energiju i klimu, Srbija će do 2030. godine izgraditi oko 3,5 GV novih kapaciteta energije vetra i sunca. Zemlja trenutno ima 13 operativnih vetroparkova ukupnog kapaciteta od 824 MV i preko 200 MV solarnih elektrana, što je već postavilo temelje za dalji razvoj ovog sektora.

Projekti BESS su od posebne važnosti. Operator prenosnog sistema, Elektromreža Srbije, potpisao je ugovore o priključenju sedam samostalnih baterijskih projekata. Njihov kombinovani nominalni kapacitet iznosi 724 MW u režimu napajanja mreže i 730 MW u režimu ispuštanja u mrežu, što predstavlja značajan korak za tržište skladištenja energije u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.

Paralelno, u toku je veliki državni projekat za solarne elektrane sa skladišnim sistemima. Njegov prostorni plan predviđa izgradnju šest solarnih elektrana sa baterijskim sistemima u Zaječaru, Leskovcu, Bujanovacu, Lebani, Negotinu i Odžacama. Prema SeeNews-u, 2025. godine u Srbiji je instalirano rekordnih 134,3 MW novih solarnih kapaciteta, čime je ukupni kapacitet solarne generacije dostigao 318,3 MW.

Privatni investitori takođe ulaze u segment skladištenja energije. Kompanija Fortis Energy dobila je dozvolu za izgradnju baterijskog sistema od 36 MWh za solarni kompleks Nocaj 1. Takvi projekti pokazuju da BESS postepeno prelazi iz eksperimentalne tehnologije u deo standardnog investicionog modela za nove projekte obnovljive energije.

Za Srbiju ovo ima nekoliko praktičnih implikacija. Kao prvo, sistemi za skladištenje omogućavaju brže povezivanje novih projekata obnovljive energije bez preteranog opterećenja mreže. Kao drugo, oni poboljšavaju pouzdanost elektroenergetskog sistema, koji se dugo oslanjao na proizvodnju električne energije u ugljenim elektranama.

Treće, baterije investitorima pružaju mogućnost da prodaju električnu energiju u profitabilnijem trenutku, što poboljšava ekonomskost projekata.

Razvoj hibridnih projekata je takođe važan za industriju.

Srpski izvoznici sve više podležu zahtevima EU u pogledu ugljeničnog otiska, uključujući mehanizam CBAM. Što zemlja brže poveća udeo električne energije sa niskim ugljeničnim otiskom, to su veće šanse da metalurgija, mašinska industrija, prehrambeni i drugi izvozni sektori ostanu konkurentni na evropskom tržištu.