Srbija prelazi na novi model razvoja obnovljive energije u kojem se vetroelektrane i solarne elektrane sve češće kombinuju sa sistemima za skladištenje energije u baterijama (BESS). Očekuje se da će takvi hibridni projekti ubrzati izgradnju novih kapaciteta, istovremeno smanjujući rizike po elektroenergetski sistem.

Prvi talas projekata vetarnih elektrana, uključujući Čibuk, Kovačica, Alibunar i Košava, pokazao je da je Srbija u stanju da privuče značajna ulaganja u obnovljivu energiju.

Međutim, ovu fazu odlikuje to što investitori više ne posmatraju vetro i solarnu energiju odvojeno od sistema za skladištenje. Baterije postaju ključni element projekata, jer omogućavaju izglađivanje fluktuacija u proizvodnji, skladištenje viška električne energije i njeno puštanje u mrežu u periodima velike potražnje.

Prema Nacionalnom planu za energiju i klimu, Srbija će do 2030. izgraditi oko 3,5 GW novih kapaciteta vetro i solarne energije. Zemlja trenutno ima 13 operativnih vetroparkova ukupnog kapaciteta od 824 MW i preko 200 MW solarnih elektrana, što je već postavilo temelje za dalji razvoj ovog sektora.

Projekti BESS su od posebne važnosti. Operator prenosnog sistema, Elektromreža Srbije, potpisao je ugovore o priključenju sedam samostalnih baterijskih projekata. Njihov ukupni nominalni kapacitet iznosi 724 MW u režimu punjenja mreže i 730 MW u režimu pražnjenja u mrežu, što je značajan korak za tržište skladištenja energije u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.

Paralelno, u toku je veliki državni projekat za solarne elektrane sa skladišnim sistemima. Njegov prostorni plan predviđa izgradnju šest solarnih elektrana sa baterijskim sistemima u Zaječaru, Leskovcu, Bujanovacu, Lebani, Negotinu i Odžacama. Prema SeeNews-u, 2025. godine u Srbiji je instalirano rekordnih 134,3 MW novih solarnih kapaciteta, čime je ukupni kapacitet solarne generacije dostigao 318,3 MW.

Privatni investitori takođe ulaze u segment skladištenja energije. Kompanija Fortis Energy dobila je dozvolu za izgradnju baterijskog sistema od 36 MWh za solarni kompleks Nocaj 1. Ovakvi projekti pokazuju da BESS polako prestaje da bude eksperimentalna tehnologija i postaje deo standardnog investicionog modela za projekte obnovljive energije.

Za Srbiju ovo ima nekoliko praktičnih implikacija. Kao prvo, sistemi za skladištenje omogućavaju brže povezivanje novih projekata obnovljive energije bez preteranog opterećenja mreže. Kao drugo, oni poboljšavaju pouzdanost elektroenergetskog sistema, koji se dugo oslanjao na proizvodnju električne energije u ugljenim elektranama.

Treće, baterije investitorima pružaju mogućnost da prodaju električnu energiju u profitabilnijem trenutku, što poboljšava ekonomskost projekata.

Razvoj hibridnih projekata je takođe važan za industriju.

Srpski izvoznici sve više podležu zahtevima EU u pogledu ugljeničnog otiska, uključujući mehanizam CBAM. Što zemlja brže poveća udeo električne energije s niskim ugljeničnim otiskom, veće su šanse da metalurgija, mašinska industrija, prehrambena i drugi izvozni sektori ostanu konkurentni na evropskom tržištu.