Srbija ima jednu od najjačih poljoprivrednih osnova u Jugoistočnoj Evropi, ali njena poljoprivreda i dalje stvara manje dodate vrednosti za ekonomiju nego što bi mogla.

Glavni problem ne leži samo u obimu proizvodnje, već i u samom modelu poljoprivrednog izvoza. Srbija nastavlja da izvozi značajne količine sirovina ili poluprerađenih poljoprivrednih proizvoda, dok veće marže ostaju stranim prerađivačima, pakovačima, logističkim operaterima i maloprodajnim lancima.

Srbija je snažan proizvođač žitarica — kukuruza i pšenice — ali i voća (maline, šljive), suncokreta, šećerne repe, stočnih i industrijskih kultura. Ipak, izvoz i dalje u velikoj meri čine primarne sirovine, a ne prerađeni prehrambeni proizvodi s visokom dodatom vrednošću, brendovi i gotovi proizvodi za evropske maloprodajne lance.

Ključni neiskorišćeni potencijal krije se u razvoju prehrambene industrije, organske proizvodnje, modernih sistema za navodnjavanje, agrotehnologije, hladnog lanca i izvoznih platformi.

Srbija raspolaže sa oko 3,4 miliona hektara obradivog zemljišta, povoljnim prirodnim uslovima, razvijenim voćarskim regionima i dobrim pristupom tržištima EU i Balkana — ali produktivnost i izvozna vrednost po hektaru i dalje zaostaju za zemljama Centralne i Zapadne Evrope.

Jedna od glavnih prepreka i dalje je nedovoljan razvoj navodnjavanja.

U godinama suša i sve nestabilnijeg vremena, veliki deo srpske poljoprivrede i dalje zavisi isključivo od padavina. Ulaganje u savremene sisteme za upravljanje vodom povećalo bi stabilnost prinosa i proširilo proizvodnju povrća, voća, plasteničkih kultura i drugih proizvoda visoke dodate vrednosti.

Još jedna oblast fokusa je organska poljoprivreda. Evropska potražnja za sertifikovanim, praćljivim i ekološki prihvatljivim proizvodima raste, posebno u Nemačkoj, Austriji, Skandinaviji i drugim zemljama Zapadne Evrope.

Srbija ima dobre uslove za organsko voće, bobičasto voće, med, lekovito bilje, mlečne proizvode i nišne specijalitete, ali sektor ostaje rascepkan zbog slabe sertifikacije, neadekvatne logistike i otežanog pristupa malih proizvođača tržištima više cenovne klase.

Najveća industrijska prilika leži u preradi hrane.

Umesto sirovina, Srbija bi mogla da zarađuje više izvozom zamrznutih proizvoda, voćnih koncentrata, funkcionalne hrane, mlečnih proizvoda višeg kvaliteta, proteinskih sastojaka, organskih pakovanja, pića i robe pod privatnom etiketom za evropske trgovinske lance.