Srbija pokreće drugu fazu projekta "Razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji". Ukupna investicija iznosiće približno 31,9 miliona evra.

Projekat ima za cilj modernizaciju sistema daljinskog grejanja i zamenu dela uglja i lož-ulja biomasom. U projektnoj dokumentaciji među gradovima obuhvaćenim drugom fazom nalaze se Niš, Bajina Bašta, Prijepolje, Rača i Novi Pazar.

Za Srbiju je ovo važno pitanje ne samo iz perspektive "zelene" energije. U mnogim gradovima grejanje se i dalje oslanja na zastarele kotlarnice i fosilna goriva, što utiče na kvalitet vazduha, cenu grejanja i energetsku održivost opština.

Finansiranje se obezbeđuje uz učešće EU, Nemačke i nemačke razvojne banke KfW. Evropska unija obezbeđuje grant od 10 miliona evra, KfW kredit od 20 miliona evra, a nemačka vlada doprinosi još 2 miliona evra.

Vlasti očekuju da će prelazak na biomasu obezbediti pouzdaniju i čistiju nabavku toplote za gradove koji su priključeni na centralizovane mreže. U prvoj fazi, kotlarnice na biomasu su već izgrađene u nekoliko opština, uključujući Priboj, Mali Zvornik, Novi Pazar i Majdanpek.

Ključni izazov za ovakve projekte nije samo izgradnja postrojenja, već i uspostavljanje održivog tržišta goriva: stabilne zalihe drvne biomase, logistika, usledljivost sirovina i dugoročni ugovori sa dobavljačima.

Za Srbiju bi biomasa mogla da postane lokalni energetski resurs koji smanjuje zavisnost toplotnog sistema od uvozne gorive. Međutim, uspeh projekta zavisiće od toga da li će država uspeti da kombinuje ekološke koristi sa pouzdanim i ekonomski održivim sistemom snabdevanja.