Srbija pokreće drugu fazu projekta "Razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji". Ukupna investicija iznosiće oko 31,9 miliona evra.

Cilj projekta je modernizacija sistema daljinskog grejanja i zamena dela uglja i lož-ulja biomasom. Drugom fazom obuhvaćeni su Niš, Bajina Bašta, Prijepolje, Rača i Novi Pazar.

Za Srbiju ovo nije samo pitanje "zelene" energije. U mnogim gradovima grejanje se i dalje oslanja na zastarele kotlarnice i fosilna goriva, što se odražava na kvalitet vazduha, cenu grejanja i energetsku održivost opština.

Finansiranje se obezbeđuje uz učešće EU, Nemačke i nemačke razvojne banke KfW. Evropska unija obezbeđuje grant od 10 miliona evra, KfW kredit od 20 miliona evra, a nemačka vlada doprinosi još 2 miliona evra.

Vlasti očekuju da će prelazak na biomasu gradovima priključenim na centralizovane mreže obezbediti pouzdanije i čistije snabdevanje toplotnom energijom. U prvoj fazi, kotlarnice na biomasu već su izgrađene u nekoliko opština, među njima Priboj, Mali Zvornik, Novi Pazar i Majdanpek.

Ključni izazov za ovakve projekte nije samo izgradnja postrojenja, već i uspostavljanje održivog tržišta goriva: stabilne zalihe drvne biomase, logistika, sledljivost sirovina i dugoročni ugovori sa dobavljačima.

Za Srbiju bi biomasa mogla da postane lokalni energetski resurs koji smanjuje zavisnost toplotnog sistema od uvoznih goriva. Međutim, uspeh projekta zavisiće od toga da li će država uspeti da kombinuje ekološke koristi sa pouzdanim i ekonomski održivim sistemom snabdevanja.