Svetske cene bakra ponovo su se približile istorijskim maksimumima, a za Srbiju to postaje sve važniji ekonomski faktor. Tokom poslednjih nekoliko godina zemlja se pretvorila u jednog od najvećih proizvođača bakra u Evropi, dok po obimu proizvodnje sada okvirno zauzima 17-18. mesto u svetu.

Tromesečni ugovor za bakar na Londonskoj berzi metala (LME) 21. avgusta trgovao se približno po $14,23 hiljade za tonu, uz rast od oko 1,4% za dan. Početkom nedelje cena je dostizala $14.396 za tonu - najviši nivo za šest meseci. Za godinu dana bakar je poskupeo za oko 47%.

Za Srbiju je takva konjunktura posebno povoljna, jer se istok zemlje oko Bora pretvorio u jedan od najvećih centara za eksploataciju bakra u Evropi.

Prema zvaničnim rezultatima kineske kompanije Zijin Mining, njena dva srpska preduzeća - Čukaru Peki i Bor Copper Mine - u 2025. godini zajedno su proizvela oko 296 hiljada tona bakra i 9,1 tonu zlata.

Od toga je Čukaru Peki obezbedio 172,3 hiljade tona bakra, a kompleks Bor još 123,3 hiljade tona. U 2024. godini ukupna proizvodnja u ova dva preduzeća iznosila je oko 292,9 hiljada tona.

Dakle, samo preduzeća Zijin-a faktički obezbeđuju Srbiji proizvodnju bakra na nivou od oko 300 hiljada tona godišnje.

Prema podacima Zijin-a, srpski proizvodni kompleks već je drugi najveći centar za eksploataciju bakra u Evropi. Kompanija planira da u perspektivi poveća ukupni kapacitet Čukaru Peki i rudnika Bor na 450 hiljada tona bakra godišnje. U tom slučaju srpska aktiva Zijin-a mogla bi postati najveći rudarski kompleks za bakar u Evropi.

Tačan zvanični rang svih država po proizvodnji bakra upravo za 2025. godinu za sada ne postoji u jednoj potpuno uporedivoj otvorenoj tabeli, pa se mesto Srbije može odrediti okvirno.

Svetska proizvodnja bakra 2025. godine iznosila je oko 23 mln tona. Uz srpsku proizvodnju od približno 296 hiljada tona, udeo zemlje iznosi oko 1,3% svetske proizvodnje.

Poređenja radi, u rang-listi najvećih proizvođača za 2024. godinu ispred Srbije su bili Čile, DR Kongo, Peru, Kina, Indonezija, SAD, Rusija, Australija, Kazahstan, Meksiko, Zambija, Kanada, Poljska, Brazil, Mongolija, Iran i niz uporedivih proizvođača.

U ranije objavljenoj proceni Open4Business-a za 2024. godinu Srbija je zauzimala 18. mesto u svetu sa proizvodnjom od oko 0,2 mln tona.

Međutim, precizirani izveštaji Zijin-a pokazuju da je realna proizvodnja dva srpska preduzeća već 2024. godine dostigla gotovo 293 hiljade tona, a 2025. godine 296 hiljada tona.

Uzimajući u obzir obime proizvodnje drugih zemalja, Srbiju je sada korektno svrstati približno na 17-18. mesto među najvećim proizvođačima bakra u svetu. Ona se nalazi otprilike u istoj grupi sa Iranom i drugim zemljama koje proizvode oko 250-350 hiljada tona metala godišnje.

Za malu evropsku ekonomiju to je veoma visoka pozicija.

Još upečatljivije situacija izgleda u novčanom izrazu. Ako se čisto okvirno srpska proizvodnja iz 2025. godine od 296 hiljada tona preračuna po LME kotaciji od oko $14,23 hiljade za tonu, vrednost bakra sadržanog u tom obimu iznosi približno $4,2 mlrd.

To ne znači da srpska preduzeća ostvaruju upravo takav prihod: značajan deo proizvoda prodaje se u obliku koncentrata ili prolazi dalju preradu, postoje proizvodni troškovi, dugoročni ugovori, razlike između berzanske cene i stvarne prodajne cene.

Ali ovaj pokazatelj dobro pokazuje razmere industrije za ekonomiju Srbije.

Pri ceni približno 47% nižoj, koja odgovara nivou od pre godinu dana, isti fizički obim metala vredeo bi oko $2,9 mlrd.

Tako samo promena svetske cene teorijski povećava tržišnu vrednost uporedivog obima srpskog bakra za više od $1 mlrd.

Glavna prednost Srbije je u tome što se rast cena dešava u trenutku aktivnog širenja sopstvene rudarske baze. Zijin poseduje 100% kompanije Serbia Zijin Mining, koja razvija Čukaru Peki. U Serbia Zijin Copper, koja upravlja istorijskim kompleksom Bor, kineska grupa ima 63%, dok 37% ostaje u vlasništvu države Srbije.

Zato se efekat visokih cena za zemlju ispoljava kroz više kanala: izvoz, poreze, plate, investicije, uplate državi i, u slučaju Serbia Zijin Copper, vrednost državnog udela i potencijalne dividende.

Još važniji je dugoročni faktor. Zijin procenjuje ukupne resurse svoja dva srpska bakarna aktiva na oko 35 mln tona sadržanog bakra. Kompanija nastavlja širenje Čukaru Peki, uključujući razvoj Lower Zone, kao i modernizaciju kompleksa Bor.

Ako najavljeni kapacitet od oko 450 hiljada tona bude dostignut, Srbija bi, uz nepromenjene obime proizvodnje drugih zemalja, mogla da se približi već top-15 svetskih proizvođača bakra.

Rast cena nije povezan samo sa kratkoročnom berzanskom spekulacijom. Tražnju za bakrom podržavaju izgradnja i modernizacija elektroenergetskih mreža, razvoj data centara i veštačke inteligencije, električni automobili, solarna i vetroenergetika.

Istovremeno, novi veliki rudnici bakra zahtevaju mnogo godina za istraživanje, dobijanje dozvola i izgradnju. Upravo zato je tržište posebno osetljivo na bilo kakve poremećaje u isporukama. Sredinom avgusta na LME je već nastao kratkotrajan deficit dostupnog metala, zbog čega je cena bakra za trenutnu isporuku naglo porasla.