Narodna banka Srbije (NBS) posmatra ubrzani razvoj veštačke inteligencije kao jedan od faktora koji delimično ublažavaju negativan uticaj globalnog energetskog šoka na svetsku ekonomiju, proizlazi iz avgustovskog izveštaja regulatora o inflaciji.

NBS, pozivajući se na procene Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, navodi da se svetska ekonomija u 2026. godini pokazala otpornijom na posledice konflikta na Bliskom istoku nego što se očekivalo. Negativni energetski šok delimično se kompenzuje „pozitivnim tehnološkim šokom“, povezanim sa razvojem i primenom alata veštačke inteligencije.

Pritom se efekat razlikuje od zemlje do zemlje. U dobitku su ekonomije koje su dublje integrisane u tehnološke lance proizvodnje opreme, elektronike, računarske infrastrukture i digitalnih usluga, dok države sa visokom zavisnošću od uvoza energenata snažnije osećaju rast cena nafte i gasa.

MMF je u julu prognozirao rast svetske ekonomije od 3% u 2026. godini i 3,4% u 2027. godini. Istovremeno je energetski šok doveo do povećanja prognoze globalne inflacije za 2026. godinu za 0,3 p.p. - na 4,7%, a za 2027. godinu za 0,2 p.p. - na 3,9%.

U avgustovski izveštaj NBS prvi put je u aktuelnom makroekonomskom kontekstu uključen poseban grafikon koji upoređuje svetsku trgovinu proizvodima povezanim sa veštačkom inteligencijom sa drugim robnim tokovima i PMI indeksom u proizvodnji računarske opreme.

Za Srbiju je uticaj globalnog AI ciklusa za sada pretežno posredan. NBS ne izdvaja poseban doprinos veštačke inteligencije rastu srpskog BDP-a, ali zemlja postepeno povećava izvoz proizvoda iz sektora koji mogu imati koristi od rasta globalne tražnje za elektronikom i tehnološkom opremom.

Tako je izvoz prerađivačke industrije Srbije u prvom polugodištu 2026. godine porastao za 9% međugodišnje. Izvoz računara, elektronskih i optičkih proizvoda obezbedio je oko 0,4 procentna poena ukupnog rasta robnog izvoza, koliko i osnovni metali i hemijski proizvodi.

Istovremeno, Srbija ostaje osetljiva na energetski šok kao neto uvoznik energenata. Deficit energetskog bilansa zemlje u periodu januar-jun dostigao je oko EUR2 mlrd, povećavši se za EUR252,4 mln u odnosu na prvo polugodište 2025. godine. Prosečna cena uvezene nafte porasla je za 29,5%, a naftnih derivata za 17%.