Evropski proizvođači bobičastog voća ušli su u sezonu 2026. godine usred naglih temperaturnih oscilacija i noćnih mrazeva, što povećava rizike za rod jagoda, maline, kupine i druge useve.

Prema stručnjacima, rani rast biljaka u kombinaciji sa naknadnim mrazom stvara posebno opasnu situaciju: biljke su već u fazi aktivnog rasta, a noćni pad temperatura može oštetiti cvetove, plodonožja i mlade izdanke. Za proizvođače, to znači ne samo rizik od smanjenog prinosa, već i povećane troškove zaštite useva, kao što su dimna zavesa, navodnjavanje, pokrivanje biljaka i druge agrotehničke mere.

Ovo pitanje je posebno osetljivo za Srbiju, jer zemlja ostaje jedan od ključnih evropskih proizvođača i izvoznika maline, naročito u segmentu smrznutog voća. Srpska proizvodnja maline tradicionalno je izvozno orijentisana, a zemlje EU, posebno Nemačka, i dalje su najvažnija tržišta.

Srpski analitičari već nekoliko godina ukazuju na sistemske probleme u ovom sektoru. Prema Institutu za voćarstvo u Čačku, proizvodnja maline u Srbiji postaje sve manje održiva od 2018–2020. godine zbog klimatskih rizika, starenja zasada i nedostatka kvalitetnog sadnog materijala. Prolećni mrazevi, ekstremna vrućina i suša direktno utiču na prinos i kvalitet bobica, a tradicionalne metode gajenja sve češće se pokazuju kao nedovoljne.

Zvanična statistika takođe ukazuje na ranjivost poljoprivrednog sektora. Prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku od 5. septembra 2025. godine, proizvodnja maline pala je za 12,2%, dok je proizvodnja višnje pala za 42,3%. Istovremeno, žetva pšenice porasla je za 26,9% na 3,681 milion tona, dok se očekivana proizvodnja kukuruza procenjivala na 4,448 miliona tona, što je za 12,9% manje nego prethodne godine.

Najvažnije poljoprivredne kulture za ekonomiju Srbije ostaju kukuruz, pšenica, suncokret, soja, šećerna repa, maline, šljive, višnje i grožđe. Kukuruz i pšenica čine osnovu proizvodnje useva i stočne hrane; suncokret i soja su važni za industriju ulja i preradu uljarica; šećerna repa osnova je šećerne industrije; a maline, šljive i višnje imaju veliki značaj za izvoz, preradu i zapošljavanje u ruralnim regionima.

Voćke i bobičasto voće su najosetljivije na prolećne mrazeve – pre svega maline, jagode, borovnice, višnje, trešnje, kajsije i šljive.

U poslednjih nekoliko godina sektor maline u Srbiji prelazi sa modela intenzivnog rasta na model u kojem su tehnologija, sertifikovani sadni materijal, navodnjavanje, zaštita od vremenskih nepogoda, sortiment i kvalitet prerade postali presudni faktori. Prema stručnjacima iz industrije, konkurentnost Srbije na globalnom tržištu maline zavisiće od toga koliko će proizvođači uspeti da se prilagode klimatskim promenama, obnove zasade i ispune sve strože zahteve međunarodnih kupaca.