Realni BDP Srbije porastao je za oko 1,3% na godišnjem nivou u januaru 2026. godine, prema najnovijem broju biltena MAT (Makroekonomske analize i trendovi).

Prema proceni autora, sa strane proizvodnje, glavni doprinosioci rastu bili su sektor ostalih usluga, neto porezi i građevinarstvo, dok je industrija dala najveći negativni doprinos – minus 1,7 procentnih poena.

Januarska procena ukazuje na prilično slab početak godine nakon ekonomskog usporavanja u 2025. godini. Prema preliminarnim procenama Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije, ekonomija zemlje je porasla za 2,0% u odnosu na prethodnu godinu u 2025. godini. U četvrtom kvartalu 2025. godine rast je iznosio 2,2% u odnosu na prethodni kvartal.

Posmatrajući trend u poslednjih nekoliko godina, nakon snažnog oporavka posle pandemije 2021. godine, kada je rast BDP-a Srbije iznosio 7,4%, ekonomija se preusmerila na umerenije stope: 2,6% u 2022, 3,8% u 2023, 3,9% u 2024. i, prema preliminarnim procenama, 2,0% u 2025. godini.

Prognoze za 2026. godinu međunarodnih institucija trenutno se uglavnom kreću u rasponu od 3,0–3,5%.

U svom najnovijem MPO za Srbiju, Svetska banka predviđa rast BDP-a Srbije od 3,0% u 2026. godini, nakon 2,8% u 2025. godini. MMF takođe daje istu prognozu – 3,0% – u svom decembarskom pregledu Srbije. EBRD, na svojoj stranici o zemlji, takođe očekuje rast od 3,0% u 2026. godini. U međuvremenu, Narodna banka Srbije je nešto optimističnija i predviđa ubrzanje rasta na 3,5% u 2026. godini.

Dakle, januarska procena MAT-a je znatno niža od prosečnih stopa rasta za 2026. godinu koje predviđaju međunarodne finansijske institucije i centralna banka Srbije. To znači da će srpska ekonomija, da bi dostigla predviđeni raspon, morati da ubrza rast u narednim mesecima, pri čemu će ga uglavnom pokretati domaća potražnja, investicije i jači industrijski rezultati.