Prvi državni vetropark Srbije Kostolac, snage 66 MW i vredan oko EUR144 mln, i dalje nije u redovnoj komercijalnoj eksploataciji, iako je svih 20 vetrogeneratora izgrađeno, priključeno na mrežu i već proizvodilo električnu energiju u probnom režimu. Prvobitni ugovoreni rok za završetak projekta bio je oktobar 2024. godine.

Vetropark, koji je u vlasništvu državne Elektroprivrede Srbije (EPS), uveden je u probni rad krajem novembra 2025. godine. Do kraja godine na mrežu je priključeno svih 20 turbina. Do 22. februara 2026. godine objekat je proizveo i predao u mrežu 37,37 GWh električne energije, nakon čega je proizvodnja prestala.

Glavni razlog kašnjenja ostaju nerešena ugovorna pitanja između EPS-a i dobavljača opreme Siemens Gamesa Renewable Energy.

Postojanje potraživanja potvrđuje i finansijski izveštaj samog EPS-a za 2025. godinu. Kompanija je zvanično saopštila da je zatražila obračunavanje ugovornih kazni Siemens Gamesi zbog kašnjenja u izvršenju obaveza.

Kostolac ima instalisanu snagu od 66 MW i sastoji se od 20 vetrogeneratora Siemens Gamesa snage po 3,3 MW. Turbine su postavljene na područjima Drmna, Petke, Ćirikovca i Klenovnika, na rekultivisanim površinama bivših ugljenokopa i odlagališta kompleksa TE-KO Kostolac.

Prema podacima EPS-a, procenjena godišnja proizvodnja vetroparka iznosi oko 187 mln kWh, što je dovoljno za snabdevanje električnom energijom približno 30 hiljada domaćinstava.

Najveći deo finansiranja Kostolca obezbedili su međunarodni partneri Srbije. Nemačka razvojna banka KfW odobrila je kredit od EUR110 mln, Evropska unija izdvojila je još EUR30 mln bespovratnih sredstava kroz Western Balkans Investment Framework, dok preostali deo investicije obezbeđuje EPS.

Tako je gotovo ceo projekat vredan EUR144 mln finansiran kreditom nemačke banke i evropskim grantom.

Još u zvaničnom izveštaju EPS-a za 2025. godinu vetropark Kostolac vodio se kao objekat u probnom radu, sa instalisanom snagom od 66 MW.

Kašnjenje je posebno osetljivo za Srbiju u kontekstu kursa na povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i smanjenje zavisnosti od uglja. Izgrađeni objekat tehnički može da proizvodi električnu energiju i to je već potvrdio tokom testiranja, ali nerešeni odnosi između naručioca i izvođača za sada ne dozvoljavaju njegovo prebacivanje u uobičajeni režim eksploatacije.