Evropsko vazduhoplovstvo ulazi u fazu u kojoj rastuće cene goriva, geopolitička nestabilnost i pritisak na operativne troškove sve više primoravaju prevoznike da preispitaju svoje letove i sastav flote. Jasan signal stigao je iz Lufthanze, koja je najavila ubrzanje antikriznih mera: Grupacija povlači svih 27 aviona iz letačkog rasporeda svoje regionalne podružnice Lufthansa CityLine, ukida četiri Airbus A340-600 do kraja letnjeg rasporeda, a u zimskoj sezoni 2026–2027 dodatno smanjuje kapacitet svog glavnog brenda na kratkim i srednjim relacijama za još pet aviona.

Kompanija je kao razloge izričito navela rastuće troškove goriva i posledice radnih sporova.

To je važan signal za čitavu industriju — više nije reč samo o lokalnoj optimizaciji jednog prevoznika, već o širem tržišnom pomaku ka disciplini kapaciteta.

U situaciji kada gorivo postaje sve skuplje, deo flote stari, a marže na kratkim i srednjim relacijama ostaju slabe, aviokompanije brže povlače neefikasne avione iz saobraćaja, smanjuju frekventnost manje profitabilnih linija i preraspoređuju kapacitet na održivije rute.

U bližoj budućnosti, takve mere mogu uticati i na druge evropske aviokompanije, posebno one sa velikim udelom starijih aviona, koje su osetljive na cene kerozina i posluju na tržištima sa žestokom konkurencijom na kratkolinijskim relacijama.

Regionalni i mrežni prevoznici deluju najranjivije — moraju istovremeno da održavaju čvorišta, obnavljaju flote i nose se s rastućim operativnim troškovima.

Međutim, srpski nacionalni prevoznik Air Serbia, još uvek nije najavio slične mere za smanjenje kapaciteta.

Naprotiv, kompanija sprovodi strategiju rasta za 2026. godinu. Prema podacima same kompanije Air Serbia, u prvom kvartalu 2026. prevezena su 813.188 putnika, što je za 3% više nego godinu dana ranije, dok je broj obavljenih letova porastao za 5% na 10.032.

Pored toga, Air Serbia je ranije najavila pokretanje novih linija u 2026. godini, uključujući Baku, Toronto, Sevilju, Tenerife, Firencu, Mikonos, Algero, Tbilisi i Ženevu.

Za 2025. godinu kompanija je prijavila rekordni prihod od 719,5 miliona evra i dobit pre oporezivanja od 45,3 miliona evra.

Tako se na tržištu pojavljuju dva paralelna trenda.

U uslovima visokih cena goriva i geopolitičkih rizika, velike evropske grupe sve više smanjuju neefikasne kapacitete, dok prevoznici s jačom potražnjom i solidnijom finansijskom osnovom još uvek imaju prostor za rast. Air Serbia trenutno spada u drugu kategoriju, iako bi se, ukoliko se situacija na tržištu goriva dodatno pogorša ili potražnja oslabi, pritisak mogao proširiti i na druge aviokompanije u regionu.