Autotransportne kompanije iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije zatražile su od Evropske unije da do 1. septembra 2026. godine ponudi konkretno rešenje problema ograničenja boravka profesionalnih vozača u Šengenskoj zoni. U suprotnom, prevoznici su spremni da ponovo organizuju usklađene proteste i blokiraju teretne terminale na granicama sa EU.

Odluka je usaglašena na regionalnom sastanku predstavnika transportnih udruženja četiri zemlje u Skoplju. Pritom 1. septembar nije automatski datum početka blokade. Prevoznici nameravaju da sačekaju pregovore sa Evropskom komisijom i raspravu o novoj viznoj strategiji EU, nakon čega će doneti odluku o daljim koracima.

Glavna primedba prevoznika odnosi se na pravilo 90/180. Državljani trećih zemalja koji koriste bezvizni režim mogu boraviti u Šengenskoj zoni najviše 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana. Ovo ograničenje odnosi se i na profesionalne vozače iz zemalja Zapadnog Balkana.

Prevoznici smatraju da je takav pristup pogrešan, jer vozači ne dolaze u EU kao turisti, već redovno prelaze granicu tokom međunarodne isporuke robe i posle vožnji se vraćaju u svoje zemlje.

„Naši vozači izlaze svaka dva, tri ili pet dana, u zavisnosti od rute, a zatim se vraćaju. Oni ne žele da odu iz svojih zemalja, žele da rade u našim kompanijama. Ali 90 dana nije dovoljno za profesionalni rad“, izjavio je predsednik srpskog udruženja međunarodnih prevoznika Neđo Mandić.

Prema procenama regionalnih transportnih organizacija, problem pogađa oko 100 hiljada profesionalnih vozača u četiri zemlje. Stroža kontrola poštovanja limita postala je posebno osetna nakon uvođenja evropskog elektronskog sistema Entry/Exit System (EES), koji automatski evidentira ulazak i izlazak državljana trećih zemalja.

Pretnja prevoznika već ima presedan. Krajem januara 2026. godine vozači iz Srbije, BiH, Crne Gore i Severne Makedonije istovremeno su blokirali više od 20 teretnih prelaza u pravcu Šengenske zone. Bile su pogođene granice Srbije i BiH sa Hrvatskom, Severne Makedonije sa Grčkom i Bugarskom, kao i luka Bar u Crnoj Gori.

Ekonomski efekat bio je značajan. Predsednik PKS Marko Čadež tada je procenjivao da je blokada pogodila oko 93% izvoza četiri zemlje, dok je ukupna šteta dostizala oko EUR92 mln dnevno.

Pojedina preduzeća su zbog neispunjavanja ugovornih obaveza, prema njegovoj oceni, bila suočena sa kaznama i gubicima od EUR10-50 hiljada dnevno po jednoj kompaniji. Pritom problemi nisu pogađali samo balkanske proizvođače - zbog kašnjenja su trpele i evropske kompanije koje imaju fabrike, dobavljače i kupce u regionu.

Ako nova regionalna blokada bude sprovedena u uporedivom obimu, ekonomski gubici ponovo mogu iznositi desetine miliona evra svakog dana.

Za Srbiju je najranjivija industrija orijentisana na evropske proizvodne lance. Automobilske komponente, elektrooprema, gumeno-tehnička roba, metalni proizvodi, prehrambeni proizvodi i druga roba često se prevoze drumskim transportom po rasporedu i moraju stići kupcu u tačno određeno vreme.

Čak i kratkotrajna obustava saobraćaja znači nagomilavanje robe u skladištima, poremećaj proizvodnih ciklusa i rizik od kazni evropskih kupaca.

Dugotrajna blokada posebno je opasna za proizvođače kvarljive robe. Tokom januarskih protesta prevoznici su navodili da je samo Lidl planirao da iz Evrope u Srbiju isporuči oko 120 kamiona sa mesom, mlečnim proizvodima, voćem i povrćem tokom jedne nedelje. Blokiranje saobraćaja direktno je ugrožavalo te isporuke.

Same transportne kompanije trpe dvostruke gubitke: kamion tokom zastoja i dalje stvara troškove lizinga, plate vozača, osiguranja i drugih obaveza, ali ne donosi prihod. Udruženja takođe upozoravaju da nemogućnost punog korišćenja vozača na rutama ka EU može dovesti do gubitka ugovora u korist prevoznika iz zemalja Evropske unije.

Ekonomska šteta neće biti ograničena na Zapadni Balkan. Značajan deo preduzeća iz Srbije, Severne Makedonije i BiH direktno je uključen u proizvodne lance kompanija iz EU.

Kašnjenje komponenti može se odraziti na fabrike u Nemačkoj, Italiji, Austriji, Sloveniji, Mađarskoj i drugim zemljama. Zaustavlja se i povratni tok evropske robe ka Balkanu.

Osim toga, kroz Srbiju i Severnu Makedoniju prolazi važan kopneni transportni koridor između Centralne Evrope, Turske i dalje ka Bliskom istoku. Tokom januarskih protesta Reuters je navodio da je blokada poremetila saobraćaj upravo na toj strateškoj ruti.

Evropska komisija je još posle januarskih protesta priznala da postojeći režim stvara probleme za visokopokretne profesije, uključujući međunarodne vozače, umetnike i sportiste. U novoj viznoj strategiji EU, usvojenoj u januaru, predviđena je mogućnost pronalaženja fleksibilnijeg mehanizma za takve kategorije radnika.

Međutim, automatsko izuzimanje profesionalnih vozača iz pravila 90/180 za sada nije uvedeno.

Prevoznici insistiraju ili na posebnom statusu za međunarodne vozače, ili na mehanizmu profesionalnih viza ili druge dozvole koja bi im omogućila da u Šengenskoj zoni provode više od 90 dana bez rizika od zadržavanja, deportacije ili zabrane ulaska.

Tako 1. septembar postaje ključni datum za transportno tržište Zapadnog Balkana. Ako Brisel ponudi funkcionalan mehanizam za profesionalne vozače, nova blokada može biti izbegnuta. Ako dogovor ne bude postignut, prevoznici četiri zemlje već su usaglasili mogućnost zajedničke akcije.