Privredna komora Srbije (PKS) upozorila je da politička tranzicija nakon parlamentarnih izbora 25. oktobra 2026. godine ne sme da ugrozi rad preduzeća, realizaciju investicija i međunarodnu trgovinu. U pismu upućenom članicama 3. novembra, Komora je izdvojila administrativne prepreke i propise čije bi neblagovremeno produžavanje moglo da poveća troškove poslovanja već početkom 2027. godine.

Predsednik PKS Marko Čadež naveo je da su u zajedničkom registru Saveta za BDP i Centra za privredne inicijative i brze odgovore evidentirana 491 konkretna problema, na osnovu poseta 51 kompaniji. Od tog broja rešena su 123 slučaja, dok su 134 u postupku rešavanja.

Kako se navodi u pismu, koje je objavljeno 3. novembra, novi sastav Vlade trebalo bi da bude izabran najkasnije početkom marta 2027. godine. Do tada institucije u tehničkom mandatu moraju da obezbede kontinuitet rada, posebno u oblastima u kojima poslovanje kompanija zavisi od administrativnih odluka, dozvola i saglasnosti državnih organa.

„Proizvodnja, investicije, zarade i ugovorne obaveze ne mogu da čekaju završetak političkih procesa“, poručio je Čadež.

Dozvole i administrativni postupci među najvećim problemima

Prema informacijama koje PKS dobija od svojih članica, najveći rizici u prvim danima nakon izbora odnose se na postupke koji zahtevaju potpis nadležnog državnog službenika ili rukovodioca.

Komora posebno ukazuje na kašnjenja u izdavanju uvoznih dozvola Uprave za veterinu, fitosanitarnih sertifikata, kao i saglasnosti za uvoz sekundarnih sirovina.

Problemi u prehrambenoj industriji povezani su, između ostalog, sa uvozom mleka u prahu, industrijskog maslaca, mesa za preradu i genetskog materijala.

Poseban izazov predstavljaju dozvole za zapošljavanje stranih radnika i njihovo boravište. Prema podacima koje navodi PKS, godišnje se podnosi oko 67.000 zahteva za jedinstvene dozvole, dok su pojedine nadležne službe bile kadrovski opterećene i pre izbora.

Komora zbog toga preporučuje kompanijama da provere sve dozvole, licence i sertifikate koji im ističu do kraja marta 2027. godine i odmah pokrenu postupke produženja.

Za dozvole stranim radnicima kao preporučeni rok za podnošenje zahteva za produženje naveden je 15. decembar 2026. godine.

PKS upozorava i na moguće probleme sa mandatom vršilaca dužnosti u državnoj administraciji. Ako ovlašćenje za potpisivanje dokumenata istekne, a ne bude blagovremeno produženo, može doći do zastoja u izdavanju odluka, rešenja i dozvola.

Početkom 2027. mogući veći troškovi uvoza

Jedno od najvažnijih pitanja za privredu jeste produžavanje ekonomskih mera čije važenje ističe 31. decembra 2026. godine.

Godišnja odluka Vlade o smanjenju carinskih dažbina na određeni repromaterijal i proizvodnu opremu važi samo do kraja ove godine.

Ukoliko nova odluka ne bude usvojena, od 1. januara 2027. uvoznici će morati da plaćaju pune carinske stope na proizvode obuhvaćene sadašnjim olakšicama.

To se, između ostalog, odnosi na sirovine za konditorsku industriju, kakao, plastiku, gumu, tekstil, metalne i elektronske komponente i soju.

Za pojedina preduzeća takva promena mogla bi da znači povećanje ulaznih troškova i smanjenje konkurentnosti domaće proizvodnje.

Istovremeno, do kraja godine važe i uvozne kvote za cement i čelik. PKS upozorava da bi njihov prestanak, bez donošenja novih mera, mogao da dovede do povećanog uvoza iz trećih zemalja bez dodatnih carinskih opterećenja i da negativno utiče na domaće proizvođače.

Neizvesnost postoji i u energetskom sektoru.

Prema pismu Komore, privremeno smanjenje akciza na naftne derivate produžava se iz nedelje u nedelju, dok uredba o ograničenju njihovih cena važi do 31. decembra 2026. godine.

Bez blagovremenih odluka Vlade ove mere mogle bi da prestanu da važe, što bi otvorilo pitanje budućih troškova goriva za građane i privredu.

Transportni sektor upozorava na ozbiljna ograničenja

PKS posebnu pažnju posvećuje međunarodnom drumskom transportu i problemima koje za srpske prevoznike stvaraju pravilo boravka 90 dana u periodu od 180 dana i novi evropski sistem ulaska i izlaska (EES).

U pismu se navode podaci predstavljeni na sastanku sa Transportnom zajednicom 15. oktobra, prema kojima je oko 80% voznog parka angažovanog u međunarodnom transportu trenutno van funkcije, dok sektor radi sa približno 20% kapaciteta.

Reč je o podacima na koje se poziva PKS, a ne o nezavisno potvrđenoj proceni ukupnog kapaciteta transportne industrije.

Komora zahteva da pregovori o prelaznim rešenjima ne budu prekinuti zbog promene vlasti. Među razmatranim merama su dugoročne vize, drugačiji obračun dana boravka, posebne trake na graničnim prelazima Batrovci i Horgoš i nastavak razvoja sistema Toll4All.

Dodatni problem predstavlja raspodela međunarodnih transportnih dozvola za 2027. godinu.

Rok za podnošenje zahteva je 30. novembar, plan raspodele nadležno ministarstvo treba da pripremi do 25. decembra, dok je preuzimanje dozvola predviđeno do 15. januara naredne godine.

Bez blagovremenog usvajanja plana, upozorava PKS, prevoznici bi već početkom januara mogli da se suoče sa administrativnim preprekama.

Evropski propisi ugrožavaju konkurentnost izvoznika

Pored domaćih administrativnih problema, PKS upozorava da politička tranzicija ne sme da oslabi poziciju Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom.

Prema podacima navedenim u pismu, na tržište EU odlazi 62% srpskog izvoza, odnosno roba u vrednosti od 21,85 milijardi evra tokom 2025. godine.

Među ključnim izazovima Komora izdvaja evropski mehanizam prekograničnog prilagođavanja emisija ugljenika (CBAM), mere zaštite tržišta čelika i predloženi Akt o industrijskom ubrzanju (Industrial Accelerator Act).

Prema proceni PKS, mehanizmom CBAM obuhvaćeno je oko 2.200 srpskih izvoznika. Dodatni problem predstavlja činjenica da Srbija još nema domaćeg akreditovanog verifikatora emisija, dok evropski kupci deo novih troškova prenose na proizvođače.

Za metalsku industriju posebno su značajne zaštitne mere EU za čelik. Komora navodi da su bescarinske kvote smanjene za 47%, dok se na količine iznad kvota primenjuje carina od 50%.

Srbija nije izuzeta iz sistema uprkos prethodnim zahtevima Vlade i PKS, zbog čega Komora očekuje nastavak razgovora sa Evropskom komisijom o raspodeli kvota po kategorijama proizvoda.

Posebnu zabrinutost izaziva predlog evropskog Akta o industrijskom ubrzanju, koji je Evropska komisija predstavila 4. marta 2026. godine.

Predlog predviđa zahteve u pogledu evropskog porekla proizvoda u određenim javnim nabavkama i programima podrške. PKS ocenjuje da bi nova pravila mogla da pogode automobilsku industriju Srbije, uključujući proizvodnju u Kragujevcu i domaće dobavljače.

Prema proceni Komore, udeo komponenti iz EU u vozilima proizvedenim u Kragujevcu iznosi oko 50%, dok predlog evropskih pravila za određene kategorije električnih vozila predviđa znatno viši udeo evropskih komponenti.

Reč je o zakonodavnom predlogu, čiji konačni sadržaj zavisi od postupka usvajanja u institucijama EU.

PKS upozorava i na nove zahteve EU za sledljivost proizvoda, ambalažu, baterije i izveštavanje o održivosti, zbog kojih će srpska preduzeća morati dodatno da prilagođavaju svoje poslovanje.

Investicioni projekti ne smeju da čekaju novu Vladu

Komora je izdvojila i rizike za kompanije koje već realizuju investicione projekte u Srbiji.

Među njima su izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola, saglasnosti za priključenje na elektroenergetsku i gasnu mrežu, procene uticaja na životnu sredinu i usvajanje urbanističkih planova.

PKS podseća da zakonski rokovi za rešavanje zahteva važe i tokom tehničkog mandata Vlade.

Od nadležnih javnih preduzeća, uključujući Elektrodistribuciju Srbije, Srbijagas i Puteve Srbije, očekuje se da nastave da izdaju potrebne uslove i saglasnosti u propisanim rokovima.

Odlaganje ovih postupaka moglo bi da uspori izgradnju proizvodnih pogona, logističkih centara i energetskih objekata, kao i realizaciju već ugovorenih investicija.

PKS traži kontinuitet ekonomskih odluka

Privredna komora Srbije najavila je da će tokom tranzicionog perioda nastaviti komunikaciju sa kompanijama i državnim institucijama preko postojećih sektorskih udruženja, parlamenata privrednika i Centra za privredne inicijative i brze odgovore.

Komora planira da nadležnim ministarstvima dostavi inicijative za produženje propisa koji ističu krajem godine, kao i da nastavi saradnju sa institucijama EU, Komorskim investicionim forumom Zapadnog Balkana i organizacijom Eurochambres.

U pismu je navedeno i da su počele pripreme za izbor novih organa upravljanja PKS, kako bi dijalog sa budućom Vladom mogao da počne odmah po njenom formiranju.

Iz PKS poručuju da osnovni cilj u narednim mesecima mora da bude očuvanje stabilnog poslovnog okruženja, radnih mesta i investicija.

Za srpsku privredu ključni izazov prelaznog perioda neće biti samo formiranje nove Vlade, već i sposobnost institucija da do tada nastave donošenje ekonomskih odluka od kojih zavise proizvodnja, međunarodna trgovina i realizacija investicija.

Izvori: Pismo predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža članicama, Beograd, novembar 2026, objavljeno 3. novembra 2026; BizSrbija, 3. novembar 2026; Privredna komora Srbije, saopštenje od 29. oktobra 2026; Evropska komisija, predlog Industrial Accelerator Act od 4. marta 2026.