Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine zakazala je opšte izbore za 4. oktobar 2026. godine, saopštila je državna izborna komisija.

Oko 3,3 miliona registrovanih birača biće pozvano da izaberu nove članove najviših organa vlasti zemlje na više nivoa. Glasanje će biti održano za članove kolektivnog Predsedništva Bosne i Hercegovine, poslanike u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, parlament Federacije Bosne i Hercegovine, Nacionalnu skupštinu Republike Srpske, predsednika i potpredsednike Republike Srpske, kao i za kantonalne skupštine u okviru Federacije Bosne i Hercegovine.

Izbori će tradicionalno biti jedan od ključnih političkih događaja u regionu, jer Bosna i Hercegovina ostaje država sa složenim sistemom upravljanja, u kojoj značajan deo odluka zavisi od ravnoteže između Bošnjaka, Srba i Hrvata, kao i od odnosa između dva entiteta.

Na državnom nivou građani biraju tri člana Predsedništva BiH: jednog Bošnjaka, jednog Hrvata i jednog Srbina. Bošnjački i hrvatski članovi biraju se u okviru Federacije Bosne i Hercegovine, dok se srpski član Predsedništva bira u Republici Srpskoj. Istovremeno, formira se parlament na državnom nivou, od čijeg rada zavisi rad Saveta ministara BiH.

Izbori će se održati u uslovima kontinuiranih političkih tenzija u zemlji. Poslednjih godina Republika Srpska ostaje u centru konflikata između vlasti entiteta, državnih institucija BiH i međunarodne zajednice. Rojters je ranije naveo da je rukovodstvo Republike Srpske promovisalo separatističku agendu, što je otežalo sprovođenje reformi i rad institucija na državnom nivou.

Za region, rezultati izbora biće značajni u pogledu stabilnosti Bosne i Hercegovine, njene evropske integracije, odnosa sa Srbijom i Hrvatskom, kao i uloge međunarodnih institucija koje nastavljaju da učestvuju u održavanju dejtonskog sistema.

Bosna i Hercegovina je struktuirana kao složena država, osnovana nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine. Zemlja se sastoji od dva glavna entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, kao i odvojenog Brčkog distrikta sa posebnim statusom. Federacija BiH, u kojoj većinu stanovništva čine Bošnjaci i Hrvati, dalje je podeljena na 10 kantona, od kojih svaki ima svoje nadležnosti. Republika Srpska ima svoju vladu, parlament i predsednika. Brčko Distrikt formalno pripada oba entiteta, ali u praksi funkcioniše kao zasebna samoupravna administrativna jedinica pod suverenitetom BiH.

Ovaj sistem čini BiH jednom od najsloženijih zemalja u Evropi u pogledu upravljanja. U praksi, vlast je raspoređena između državnog nivoa, entiteta, kantona i Brčkog distrikta. Shodno tome, izbori u zemlji nisu samo takmičenje između stranaka, već i test ravnoteže između različitih nacionalnih zajednica, nivoa vlasti i spoljnopolitičkih orijentacija.