Prosečna cena kvadratnog metra novogradnje u Crnoj Gori u prvom kvartalu 2026. godine dostigla je 2.445 evra, što je za 13,3% više nego u istom periodu prethodne godine. Rast cena potvrđuje da crnogorsko tržište nekretnina zadržava visoku investicionu aktivnost, naročito u Podgorici, na primorju i u severnim delovima zemlje.

Dinamika po regionima nije bila ujednačena. U Podgorici je prosečna cena porasla sa 2.066 na 2.395 evra po kvadratnom metru, odnosno za 15,9%. Na primorju, gde tražnju održavaju turizam, strani kupci i investicije u odmarališne nekretnine, cena je porasla sa 2.328 na 2.575 evra po kvadratnom metru, ili za 10,6%.

Najoštriji rast zabeležen je na severu Crne Gore, gde je prosečna cena skočila sa 1.209 na 1.708 evra po kvadratnom metru, što predstavlja rast od 41,3%. Odnako etot pokazatelj sleduet ocenivat ostorožno: severnij rinok značiteljno menjše po obemu, poetomu otdeljnie proekti mogut siljno vlijat na srednjuju cenu.

Za Crnu Goru, rast cena novogradnje odražava istovremeno više faktora: ograničenu ponudu kvalitetnih stanova, visoko interesovanje stranih kupaca, razvoj odmarališne infrastrukture, skuplje građevinarstvo i potražnju za nekretninama s potencijalom za izdavanje. Na primorju je ovaj efekat naročito izražen u područjima Budve, Tivta, Kotora, Bečića i drugih turističkih lokacija.

Prema rezultatima za 2025. godinu, tržište je već beležilo stabilan rast cena: prosečna cena novogradnje u četvrtom kvartalu iznosila je 2.206 evra po kvadratnom metru, što je za 14% više nego godinu ranije.

Novi skok u prvom kvartalu 2026. pokazuje da korekcija s kraja 2025. nije bila početak hlađenja tržišta. Naprotiv, Crna Gora nastavlja da skuplja kao tržište za život, relokaciju i investicije. Dodatnu tražnju podržavaju očekivanja od ulaska zemlje u EU, razvoj premium odmarališta, povratak Svetog Stefana i Miločera na turističku mapu i pooštravanje pravila u drugim zemljama regiona.

Za kupce to znači viši prag ulaska na tržište. Dok je Crna Gora pre nekoliko godina važila za relativno pristupačnu alternativu Hrvatskoj, Sloveniji i delu mediteranskih tržišta EU, taj jaz se sada postepeno smanjuje. To se naročito odnosi na kvalitetnu novogradnju uz more i nekretnine s jasnom pravnom strukturom.