Nizak vodostaj Dunava znatno je otežao izvoz žitarica iz Srbije, zbog čega su prevoznici primorani da smanje utovar barži na svega 30-40% njihovog uobičajenog kapaciteta. To dovodi do rasta transportnih troškova i smanjenja konkurentnosti srpskog žita na međunarodnom tržištu, objavio je specijalizovani časopis Miller Magazine 2. novembra 2026. godine, na osnovu zaključaka međunarodne konferencije Grain Academy, održane 22. oktobra u Sofiji.

Kako je istakao predstavnik srpske kompanije Konzul Marko Slijepčević, nedovoljna dubina plovnog puta onemogućava potpuno opterećenje teretnih plovila, zbog čega je za prevoz iste količine robe potrebno organizovati više plovidbi. Time rastu logistički troškovi po toni žitarica, a otežava se i ispunjavanje izvoznih ugovora.

Srbija koristi tri glavna pravca za izvoz žitarica: rečni transport Dunavom preko Rumunije do crnomorske luke Konstanca, drumski prevoz do susednih zemalja i železnički transport, uključujući veze sa Italijom.

Međutim, svaki od ovih pravaca ima svoja infrastrukturna ograničenja. Preusmeravanje žitarica sa rečnog na drumski i železnički transport donosi dodatne troškove, dok situaciju komplikuje i rast potražnje za prevozom u regionu.

Prema podacima koje je izneo Slijepčević, Srbija je u marketinškoj 2025/2026. godini izvezla oko 1,24 miliona tona pšenice. Istovremeno, izvoz kukuruza smanjen je na približno 374.000 tona, što je najniži nivo od marketinške 2008/2009. godine.

Glavni razlog pada izvoza kukuruza bilo je smanjenje proizvodnje usled suše. Problemi sa rečnom logistikom dodatno su opteretili izvoznike, povećavajući troškove isporuke robe kupcima.

Pretovar tereta u rečnim lukama Srbije smanjen za više od polovine

Posledice niskog vodostaja već su se značajno odrazile na poslovanje rečnih luka u Srbiji.

Prema podacima Agencije za upravljanje lukama, predstavljenim tokom sektorskih konsultacija u oktobru, obim pretovara tereta u avgustu 2026. godine smanjen je za 63% u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je u septembru zabeležen pad od 57%.

Direktor Agencije Rajko Tanasijević izjavio je da su nepovoljni hidrološki uslovi uticali ne samo na teretni, već i na putnički rečni saobraćaj.

Do kraja septembra broj putnika na rečnim kruzerima smanjen je za približno 12% u odnosu na isti period prethodne godine.

Predstavnici transportnog sektora Srbije ukazali su na potrebu razvoja alternativnih logističkih pravaca, pre svega železničkog saobraćaja, kao i bolje povezanosti rečnih luka sa drugim vidovima transporta.

Problem ima regionalni karakter, budući da je Dunav jedan od glavnih transportnih koridora Centralne i Jugoistočne Evrope, kojim se prevoze žitarice, naftni derivati, sirovine i industrijska roba.

Dunavska komisija poziva na ulaganja u transportnu infrastrukturu

U oktobru 2026. godine Dunavska komisija razgovarala je sa predstavnicima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i Ukrajinskog udruženja za žitarice o mogućnostima razvoja izvoza žitarica u dunavskom regionu.

Učesnici sastanka istakli su značajan poljoprivredni potencijal Ukrajine, Srbije i Rumunije, ali su upozorili da klimatske promene i dugotrajni periodi niskog vodostaja ugrožavaju stabilnost rečnog transporta.

Prema oceni Komisije, ograničenja dozvoljenog gaza brodova smanjuju efikasnost korišćenja Dunava i čine rečni transport manje privlačnim za operatere barži.

Za rešavanje ovog problema potrebna su dodatna ulaganja u lučku infrastrukturu, modernizaciju transportnih sistema i jačanje koordinacije između zemalja dunavskog sliva.

Dunavska komisija i FAO planiraju da u maju 2027. godine organizuju međunarodnu konferenciju u Budimpešti, posvećenu povećanju pouzdanosti transporta žitarica Dunavom.

Za Srbiju, koja nema direktan izlaz na more, stabilnost dunavskog transportnog koridora ostaje jedan od ključnih faktora konkurentnosti poljoprivrednog izvoza. Dalja ograničenja plovidbe mogla bi da povećaju zavisnost izvoznika od skupljeg drumskog i železničkog transporta.

Srbija je jedan od proizvođača i izvoznika žitarica u balkanskom regionu. Njeni glavni izvozni poljoprivredni proizvodi su kukuruz i pšenica, a značajan deo proizvodnje koncentrisan je u severnoj autonomnoj pokrajini Vojvodini. Dunav povezuje srpske poljoprivredne regione sa lučkom infrastrukturom Rumunije i međunarodnim tržištima preko Crnog mora.

Izvori: Miller Magazine, 2. novembar 2026.; Agencija za upravljanje lukama Srbije, oktobar 2026.; Dunavska komisija, 9. oktobar 2026..