Predsednički izbori u Srbiji moraju biti održani najkasnije do 27. decembra 2026. godine, nakon prevremene ostavke Aleksandra Vučića i pobede opozicione liste koju je podržao studentski pokret na parlamentarnim izborima 25. oktobra. Novo glasanje biće sledeća faza promena u političkom sistemu zemlje, u kojoj je Srpska napredna stranka (SNS) bila na vlasti više od deset godina.

Kako prenosi Euronews Srbija u tekstu objavljenom 28. oktobra, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, koja privremeno obavlja funkciju predsednika Republike, još nije saopštila datum glasanja. Prema zakonu, od raspisivanja izbora do prvog kruga mora proći najmanje 30, a najviše 60 dana. To znači da je krajnji rok za raspisivanje izbora 27. novembar, a za njihovo održavanje 27. decembar.

Vučić je podneo ostavku 27. septembra, obrazloživši odluku namerom da učestvuje na vanrednim parlamentarnim izborima kao kandidat za premijera. U skladu sa Ustavom, dužnost predsednika Republike preuzela je Brnabić, koja tu funkciju može da obavlja najduže tri meseca.

Na parlamentarnim izborima 25. oktobra lista koju je podržao studentski protestni pokret osvojila je više glasova od Vučićeve koalicije. Prema preliminarnim podacima Republičke izborne komisije, studentska lista mogla bi da dobije 140 mesta u parlamentu sa 250 poslanika, lista „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija“ 104 mandata, dok bi preostalih šest mesta bilo raspodeljeno između četiri liste nacionalnih manjina. Konačni rezultati još nisu potvrđeni.

Ishod parlamentarnih izbora neposredno utiče na predsedničku kampanju. Prvi put posle dužeg perioda izbori za šefa države mogli bi da budu održani u okolnostima u kojima parlamentarnu većinu formira politička snaga koja nije povezana sa Vučićem i SNS-om.

Ko bi mogao da učestvuje na predsedničkim izborima?

Jedno od glavnih otvorenih pitanja predstojeće kampanje odnosi se na kandidate studentskog pokreta i Srpske napredne stranke. Do 29. oktobra konačan spisak predsedničkih kandidata nije bio poznat.

Reuters je 28. oktobra među istaknutim predstavnicima pokreta koji je pobedio na parlamentarnim izborima naveo profesora hemije Radomira Šajčića, nekadašnjeg guvernera Narodne banke Srbije Dejana Šoškića, kardiologa Iliju Srdanovića i poznatog košarkaša Dejana Bodirogu.

Reuters navodi da pojedini analitičari upravo Šajčića vide kao mogućeg kandidata za predsednika Republike. Ostali političari i javne ličnosti pominju se pre svega u kontekstu formiranja nove vlasti, a ne kao zvanično predloženi predsednički kandidati.

Za SNS će predstojeći izbori biti prilika da zadrži predstavnika u najvišim državnim institucijama nakon poraza na parlamentarnim izborima. Stranka tek treba da odluči ko će biti njen kandidat i u kom formatu će nastupiti.

Vučić je već dva puta biran za predsednika Republike, a Ustav Srbije propisuje da isto lice ne može biti izabrano na tu funkciju više od dva puta.

Tri moguća politička scenarija

Prvi scenario podrazumeva kandidaturu zajedničkog predstavnika studentskog pokreta i političkih snaga koje ga podržavaju. U tom slučaju predsednička kampanja mogla bi da bude nastavak političkog nadmetanja sa parlamentarnih izbora, uz teme poput borbe protiv korupcije, nezavisnosti državnih institucija i reforme sistema upravljanja.

Drugi scenario odnosi se na kandidaturu predstavnika SNS-a i okupljanje pristalica dosadašnje vlasti oko njega. To bi otvorilo prostor za političko nadmetanje između nove parlamentarne većine i Vučićevog političkog bloka.

Treća mogućnost je učešće više samostalnih kandidata, uključujući predstavnike tradicionalne opozicije i građanskih pokreta. Ako nijedan kandidat ne dobije potrebnu većinu u prvom krugu, biće održan drugi krug glasanja.

Predsednik Srbije bira se neposredno, a za pobedu u prvom krugu potrebno je osvojiti više od polovine glasova birača koji su glasali.

Posebno pitanje biće odnos budućeg predsednika sa novom vladom. Predsednik Republike predstavlja državu, predlaže mandatara za sastav Vlade i ima ustavna ovlašćenja u oblasti odbrane i međunarodnih odnosa. Glavna odgovornost za ekonomsku politiku, budžet i svakodnevno upravljanje državom, međutim, pripada Vladi.

Zbog toga će rezultati predsedničkih izbora biti važni ne samo za raspodelu političkih nadležnosti, već i za odnose Srbije sa Evropskom unijom, Rusijom i susednim balkanskim zemljama.

Stavovi pojedinih predstavnika studentskog pokreta o Kosovu, evropskim integracijama i saradnji sa Rusijom već ukazuju na postojanje različitih pristupa unutar novog političkog bloka.

Srbija će tako do kraja 2026. godine imati još jednu izbornu kampanju na nacionalnom nivou. Datum glasanja trebalo bi da bude utvrđen narednih nedelja, dok će odnos političkih snaga i sastav predsedničkih kandidata postati jasniji nakon zvaničnog potvrđivanja rezultata parlamentarnih izbora i podnošenja kandidatura.