Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji 25. oktobra birači će moći da biraju između 18 lista. Republička izborna komisija (RIK) proglasila je 19 lista, ali je jedna u međuvremenu povučena. Devet od preostalih lista ima status liste nacionalne manjine.

RIK treba da objavi konačnu zbirnu izbornu listu najkasnije 9. oktobra.

Kako je analizirao srpski poslovni portal Parametar, veliki broj učesnika ne bi trebalo da zavara: politički se aktuelna kampanja sve jasnije pretvara u nadmetanje dve glavne snage - bloka okupljenog oko Srpske napredne stranke (SNS) i liste „Studenti pobeđuju“. Socijalisti Ivice Dačića i nekoliko manjih političkih grupacija mogli bi da dobiju ključan značaj posle izbora, ako nijedan od dva najveća tabora ne bude mogao samostalno da formira stabilnu većinu.

Prva na glasačkom listiću biće lista „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija“, koju je podnela Srpska napredna stranka.

Druga je lista „Ivica Dačić - Faktor stabilnosti“. U koaliciji su Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija, Socijaldemokratska partija Srbije i Zeleni Srbije.

Pod rednim brojem tri registrovana je lista „Studenti pobeđuju“, koja je postala glavni novi politički faktor ovih izbora. Prvi kandidat na listi je lekar iz Novog Sada Ilija Srdanović.

Četvrta je lista „Rasim Ljajić - Ljudski“, koja okuplja Socijaldemokratsku partiju i Crnogorsku demokratsku partiju. Prvi kandidat je Dženan Palamar iz Novog Pazara.

Zatim sledi lista Saveza vojvođanskih Mađara, koju predvodi Balint Pastor.

Među ostalim učesnicima izbora su pokret Usamea Zukorlića, „Ruska stranka - Srbija u BRIKS-u“, koalicija „Autentična desnica“ Miloša Jovanovića, blok „Evropska Srbija“ Marinike Tepić i Zdravka Ponoša, SDA Sandžaka, pokret Bogoljuba Karića i druga politička i građanska udruženja.

Polovina od 18 učesnika ima status liste nacionalne manjine.

Vučić pokazao najveću organizacionu mašinu

Još pre glasanja vidi se velika razlika u sposobnosti političkih snaga da mobilišu pristalice.

Prema podacima RIK-a, lista Aleksandra Vučića predala je 223.933 overene izjave birača o podršci.

To je znatno više od zakonom propisanog minimuma i nekoliko puta više od rezultata većine konkurenata.

Međutim, drugi rezultat nije ostvario tradicionalni politički blok, već upravo studentski pokret.

Za listu „Studenti pobeđuju“ predato je 69.947 overenih izjava birača.

Poređenja radi, koalicija Ivice Dačića imala je 21.266 potpisa, „Autentična desnica“ 10.712, lista „Evropska Srbija“ 10.130, a Savez vojvođanskih Mađara 9.533.

Broj potpisa ne može se direktno pretvarati u buduće procente glasova. On, međutim, pokazuje sposobnost političkih struktura da mobilišu pristalice i organizuju kampanju.

Upravo tu se vidi glavna razlika izbora 2026. godine: prvi put glavni organizacioni konkurent SNS-u nije tradicionalna opoziciona partija, već pokret nastao iz studentskih protesta.

Zašto je studentska lista postala glavni protivnik SNS-a

Politička situacija u Srbiji promenila se posle masovnih protesta koji su počeli nakon urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. godine.

U početku su demonstranti tražili odgovornost za tragediju i objavljivanje dokumentacije povezane sa rekonstrukcijom stanice. Protest je postepeno dobio znatno širi politički karakter, a borba protiv korupcije i zahtevi za promenom načina funkcionisanja državnih institucija postali su centralne teme pokreta.

Deo studentskog pokreta zato je odlučio da učestvuje na parlamentarnim izborima.

Upravo zbog toga izbori 25. oktobra razlikuju se od prethodnih kampanja: naspram SNS-a nalazi se politička snaga koja do relativno skoro nije ni postojala u klasičnom partijskom prostoru.

Istraživanje CRTA, sprovedeno u junu i objavljeno u julu, pokazivalo je 44,9% podrške studentskoj listi među opredeljenim biračima, naspram 35,7% za SNS.

Druge istraživačke kuće, međutim, daju znatno drugačije rezultate.

Prema istraživanju Faktor Plus, sprovedenom od 16. do 20. septembra, Vučićeva lista imala je 48,6%, a studentska lista 37,1%.

Raspon između istraživanja zato je izuzetno velik.

To čini svaki pokušaj proglašavanja pobednika tri nedelje pre izbora preuranjenim, ali istovremeno potvrđuje drugo: gotovo sva istraživanja posmatraju SNS i studentsku listu kao dve najveće snage kampanje.

Treći akter - Dačić

U takvom odnosu snaga posebno mesto ima Socijalistička partija Srbije Ivice Dačića.

Socijalisti godinama učestvuju u formiranju vlasti kao partner SNS-a i zadržavaju sopstvenu stabilnu izbornu bazu.

U septembarskom istraživanju Faktor Plus, koalicija okupljena oko SPS-a imala je oko 4,9% podrške.

Na prvi pogled, taj rezultat nije uporediv sa podrškom dve vodeće liste. Ali ako rezultat SNS-a i studentske liste bude blizak, upravo nekoliko procenata socijalista i odgovarajući broj poslaničkih mandata mogu postati važni za formiranje parlamentarne većine.

Zato bi pozicija SPS-a posle izbora mogla da bude znatno važnija od njenog formalnog mesta u anketama.

Opozicija ne izlazi u jednom bloku

Još jedna osobenost izbora je izostanak jedinstvene klasične opozicione liste.

Pod rednim brojem devet registrovana je lista „Evropska Srbija - Marinika Tepić - Zdravko Ponoš“, u kojoj su Stranka slobode i pravde, „Srbija centar - SRCE“ i niz drugih organizacija.

Odvojeno nastupa nacionalno-konzervativna „Autentična desnica“, koju predvodi Miloš Jovanović.

Na izborima učestvuju i druge građanske i političke liste.

Za te učesnike jedno od glavnih pitanja biće prelazak izbornog cenzusa od 3%.

Upravo rezultati stranaka oko te granice mogu znatno uticati na raspodelu poslaničkih mandata.

Ako nekoliko običnih lista ne pređe cenzus, njihovi glasovi faktički neće učestvovati u raspodeli mandata, što povećava udeo mesta koji dobijaju najveće političke snage.

Devet manjinskih lista menja izbornu matematiku

Poseban značaj ima veoma vidljivo prisustvo nacionalnih manjina.

Od 18 lista, devet ima status liste nacionalne manjine.

Za razliku od običnih stranaka, na njih se ne odnosi standardni cenzus od 3%. Pri raspodeli mandata za liste nacionalnih manjina primenjuje se poseban mehanizam koji povećava njihove šanse da dobiju parlamentarnu zastupljenost.

To znači da bi se posle izbora u Skupštini ponovo moglo pojaviti nekoliko relativno malih poslaničkih grupa koje predstavljaju Mađare, Bošnjake, Albance i druge nacionalne zajednice.

Ako rezultat dva najveća bloka bude blizak, nekoliko poslanika manjinskih lista moglo bi dobiti dodatni značaj u parlamentarnoj aritmetici.

Izbori postaju faktički dvopolni

Iako na izborima učestvuje 18 lista, politička struktura kampanje izgleda znatno jednostavnije nego sam glasački listić.

Prvi pol je politički sistem formiran oko SNS-a i Aleksandra Vučića.

Drugi je studentski pokret, koji pokušava da protestnu mobilizaciju poslednje dve godine pretvori u parlamentarnu većinu.

Između njih ostaju SPS, tradicionalna proevropska opozicija, nacionalna opozicija i brojne stranke manjina.

Zato glavno pitanje 25. oktobra nije samo ko će zauzeti prvo mesto.

Mnogo važnije biće da li će pobednik moći samostalno da formira većinu od 126 poslanika ili će Srbija dobiti parlament u kojem će se vlada sastavljati kroz koalicione pregovore.

U drugom scenariju, male stranke mogle bi da budu znatno uticajnije nego što bi se moglo zaključiti iz njihovog procenta podrške.

Ankete pokazuju dve potpuno različite Srbije

Posebnost aktuelne kampanje je i veliki raskorak između rezultata različitih istraživanja javnog mnjenja.

CRTA je tokom leta beležila prednost studenata.

Faktor Plus je u septembru, nasuprot tome, dao ubedljivu prednost Vučićevoj listi.

Još jedno istraživanje NSPM-a, objavljeno krajem septembra, pokazivalo je znatno tesniju sliku - oko 44,4% za studentsku listu i 41,7% za Vučićev blok.

Takve razlike neuobičajene su čak i za polarizovan politički sistem.

One se mogu objašnjavati metodologijom istraživanja, strukturom uzorka, različitim vremenom sprovođenja anketa i visokom političkom mobilizacijom različitih grupa stanovništva.

Istovremeno pokazuju koliko je srpsko društvo podeljeno.

CRTA u svojoj analizi predizborne situacije direktno govori o formiranju dva politička, pa i informaciona sveta. Pristalice SNS-a i studentske liste vidljivo se razlikuju po odnosu prema državnim institucijama, demokratiji, korupciji, spoljnoj politici i izvorima informisanja.

Zato izbori 25. oktobra sve više dobijaju karakter ne samo uobičajenog nadmetanja partijskih programa, već glasanja između dva različita pogleda na dalje političko uređenje Srbije.

Do izbora manje od tri nedelje

RIK treba da objavi konačnu zbirnu izbornu listu najkasnije 9. oktobra.

Posle toga kampanja ulazi u završnu fazu.

Formalno, birač će na glasačkom listiću videti 18 opcija. Ali iz ugla borbe za vlast, glavna neizvesnost je znatno uža.

Da li će SNS zadržati dominantan položaj posle više od decenije na vlasti? Hoće li studentski pokret uspeti da uličnu mobilizaciju pretvori u glasove? Da li će tradicionalne opozicione partije preći cenzus? I hoće li Ivica Dačić zadržati ulogu političara bez kojeg je teško formirati novu većinu?

Odgovori na ta pitanja odrediće ne samo sastav nove Skupštine.

Izbori 25. oktobra postaju prva realna provera toga koliko je protestni pokret poslednje dve godine promenio političku strukturu Srbije.