Obim kreditiranja stanovništva i privrede Srbije u aprilu 2026. godine povećan je za 17,1% u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju podaci Narodne banke Srbije.

Rast se odvijao uprkos tome što je referentna kamatna stopa ostala na nivou od 5,75%, i podržavao je potrošnju, investicije i ekonomsku aktivnost u zemlji.

Glavni izvor širenja tržišta bili su krediti stanovništvu, čiji je obim porastao za 21,1%. Gotovinski krediti povećani su za 24,2%, a stambeni za 20,4%.

Rast tražnje za kreditima podržavali su povećanje realnih zarada, stabilna zaposlenost i državni program povoljnog stambenog kreditiranja mladih. Prosečna neto plata u Srbiji u periodu januar-april dostigla je 119,504 hiljade dinara, odnosno oko EUR1,02 hiljade, što je realno povećanje od 8,6%.

Kreditiranje privrede poraslo je za 12,1%. Pritom su investicioni krediti povećani za 15,3%, a krediti za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva za 11,1%.

Širenje investicionog kreditiranja dobija dodatni značaj u uslovima relativno slabog priliva direktnih stranih investicija. Srpske banke sve aktivnije finansiraju nabavku opreme, proširenje preduzeća, formiranje zaliha i realizaciju novih projekata.

Kvalitet kreditnog portfolija ostaje visok. Udeo problematičnih kredita iznosio je oko 2,09%, što je blizu istorijskog minimuma. Poređenja radi, 2023. godine taj pokazatelj je dostizao 3,2%.

Narodna banka Srbije je takođe saopštila da je koeficijent adekvatnosti kapitala bankarskog sektora na kraju prvog kvartala iznosio 19,5%, uz regulatorni minimum od 8%. Rezerve za moguće gubitke u potpunosti su pokrivale obim problematičnih kredita.

Rast stambenog kreditiranja može dodatno da poveća tražnju i cene stanova u Beogradu, Novom Sadu i drugim velikim gradovima ako izgradnja novih objekata ne bude pratila širenje tražnje.

Za korporativni sektor rizici su povezani sa rastom troškova energije, usporavanjem evropske industrije i relativno slabom dinamikom proizvodnje. Industrijska proizvodnja Srbije u periodu januar-maj povećana je samo za 0,6%, znatno zaostajući za tempom rasta kreditiranja privrede.

Tako bankarski sektor Srbije ulazi u drugo polugodište sa brzo rastućim kreditnim portfoliom, visokom kapitalizacijom i gotovo minimalnim udelom problematičnih kredita. Stabilnost tržišta zavisiće od toga da li se novi krediti usmeravaju na proizvodne investicije i kupovinu stanova ili pretežno na tekuću potrošnju.