Početkom 2026. godine, najveći spoljni poverioci Srbije ostali su međunarodni investitori u državne obveznice, Kina i Ujedinjeni Arapski Emirati. Prema podacima MMF-a, ukupan javni dug zemlje iznosio je 42,8 milijardi evra, od čega je 30,2 milijarde evra bilo spoljni dug.

Od tog iznosa, 11,6 milijardi evra bilo je u evroobveznicama i drugim spoljnim obveznicama, 9,0 milijardi evra dugovalo se multilateralnim poveriocima, 6,6 milijardi evra bilateralnim poveriocima i 2,6 milijardi evra komercijalnim poveriocima.

Posmatrajući najveće pojedinačne spoljne poverioce, Kina zauzima prvo mesto među bilateralnim zemljama-partnerima sa 3,2 milijarde evra do 2025. godine, odnosno 7,4% ukupnog duga centralne vlade Srbije.

Na drugom mestu su UAE sa 2,2 milijarde evra i udelom od 5%. Zatim sledi Rusija sa 0,7 milijardi evra, dok drugi bilateralni poverioci čine znatno manji udeo.

Među multilateralnim poveriocima, međunarodne finansijske institucije igraju najveću ulogu.

Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) učestvuje sa 2,4 milijarde evra, Evropska investiciona banka (EIB) sa 2,0 milijarde evra, a dodatnih 2,0 milijarde evra obezbedili su drugi zvanični poverioci, uključujući EU, CEB, EBRD, EUROFIMA i KfW. Sam MMF učestvuje sa oko 2,6 milijardi evra u ukupnom dugu centralne vlade Srbije.

Što se tiče uslova zajma, struktura za sada ostaje relativno povoljna za Beograd. Ministarstvo finansija navodi da je na kraju 2025. godine 68,8% javnog duga bilo u instrumentima sa fiksnom kamatnom stopom, a 31,2% u instrumentima sa varijabilnom kamatnom stopom. Većina duga je nominovana u evrima – 59,5%, zatim u dinarima – 22,5%, u dolarima – 11,9% i u SDR-ovima – 5,8%. Ova struktura smanjuje rizik kamatne stope, ali održava zavisnost zemlje od finansiranja nominovanog u evrima i spoljnih tržišta kapitala.

Dakle, Srbija ne zavisi od jednog poverioca, već od kombinacije tri izvora: spoljnih tržišta obveznica, kineskog bilateralnog finansiranja i glavnih zvaničnih poverilaca – pre svega UAE, MMF-a, Svetske banke i evropskih institucija. Za ekonomiju zemlje, ovo znači prilično diverzifikovanu bazu duga,