Početkom 2026. godine bankarski sistem Srbije pokazuje retku kombinaciju niskog kreditnog rizika, održivog rasta kreditiranja i poboljšanog kvaliteta bilansa stanja — ali iza te stabilnosti krije se strukturni pomak ka potrošačkom, a ne korporativnom kreditiranju.

Prema Narodnoj banci Srbije, udeo neplaćenih kredita pao je na istorijski minimum od 2,1% u decembru 2025, što potvrđuje otpornost bankarskog sektora i nakon perioda visokih kamatnih stopa. Regulator takođe navodi da sektor ostaje dobro kapitalizovan, likvidan i profitabilan.

Regulatorne mere bile su ključan faktor te stabilnosti. U 2025. godini kamatne stope na hipotekarne kredite bile su ograničene na 5%, a postojala su i ograničenja za potrošačke i druge vrste maloprodajnog kreditiranja. Upravo ta kombinacija tržišnog zaoštravanja i administrativnih zaštitnih mera pomogla je da se ublaži pritisak na zajmoprimce.

Istovremeno, struktura rasta kreditiranja izaziva sve više pitanja. Tokom 2025. domaćinstva su najviše doprinela rastu kreditnog portfolija, dok je korporativno kreditiranje raslo znatno sporije. U svom kvartalnom pregledu, NBS beleži snažan rast stambenih i gotovinskih kredita, dok se poslovni segment razvija skromnije.

To je značajno za privredu, jer potrošačko kreditiranje više podstiče tekuću potrošnju nego investicije. Slabiji rast korporativnog kreditiranja ukazuje da zemlja nastavlja da raste uglavnom na osnovu domaće potražnje, a ne širenja proizvodnih kapaciteta i izvoznog potencijala.

Istovremeno, u korporativnom segmentu postoje pozitivniji znaci. Značajan deo novih poslovnih kredita ide mikro, malim i srednjim preduzećima — najfleksibilnijem delu privrede. To znači da banke ne izbegavaju rizik u potpunosti, već ga preusmeravaju ka prilagodljivijim zajmoprimcima.

Još jedan dugoročni faktor koji doprinosi stabilnosti jeste postepena dinarizacija. Prema analitičarima iz kompanije Parametar (https://www.parametar.rs/), veći udeo kredita u nacionalnoj valuti smanjuje ranjivost sistema na valutne fluktuacije i povećava efikasnost domaće monetarne politike.

NBS je ranije ukazivala na stabilan rast udela dinarskih kredita u ukupnoj kreditnoj strukturi.

Srpski bankarski sistem za sada ostaje u povoljnoj fazi niskog rizika i visoke profitabilnosti. (https://www.parametar.rs/) Sledeća faza, međutim, neće toliko zavisiti od obima kreditiranja koliko od njegovog kvaliteta i strukture — pre svega od toga da li će privreda moći da pređe s modela zasnovanog na potrošačkoj potražnji na rast orijentisan ka investicijama.