Početkom 2026. godine bankarski sistem Srbije pokazuje retku kombinaciju niskog kreditnog rizika, održivog rasta kreditiranja i poboljšanja kvaliteta bilansa stanja; međutim, iza ove stabilnosti krije se strukturni pomak ka potrošačkom umesto korporativnom kreditiranju.

Prema Narodnoj banci Srbije, udeo neplaćenih kredita pao je na istorijski niz od 2,1% u decembru 2025. godine, potvrđujući kontinuiranu otpornost bankarskog sektora čak i nakon perioda visokih kamatnih stopa. Regulator takođe navodi da sektor ostaje dobro kapitalizovan, likvidan i profitabilan.

Regulatorne mere bile su ključni faktor ove stabilnosti. U 2025. godini kamatne stope na hipotekarne kredite bile su ograničene na 5%, a postojala su i ograničenja za potrošačke i druge vrste maloprodajnog kreditiranja. Upravo je ova kombinacija zaoštravanja na tržištu i administrativnih zaštitnih mera pomogla da se ublaži pritisak na zajmoprimce.

Istovremeno, struktura rasta kreditiranja izaziva sve više pitanja. U 2025. godini domaćinstva su dala glavni doprinos proširenju portfelja kredita, dok je korporativno kreditiranje raslo znatno sporije. U svom kvartalnom pregledu, NBS takođe beleži snažan rast stambenih i gotovinskih kredita, dok se poslovni segment razvija skromnije.

Ovo je značajno za ekonomiju, jer potrošačko kreditiranje u većoj meri podržava tekuću potrošnju nego investicije. Slabiji rast korporativnog kreditiranja ukazuje na nastavak modela rasta koji se uglavnom oslanja na domaću potražnju, a ne na proširenje proizvodnih kapaciteta i izvozni potencijal.

Istovremeno, u korporativnom segmentu postoje pozitivniji znaci. Značajan deo novih poslovnih kredita ide mikro, malim i srednjim preduzećima, odnosno najfleksibilnijem delu ekonomije. To znači da banke u potpunosti ne izbegavaju rizik, već ga preraspoređuju u korist prilagodljivijih zajmoprimaca.

Još jedan dugoročni faktor koji doprinosi stabilnosti jeste postepena dinarizacija. Prema analitičarima iz kompanije Parametar (https://www.parametar.rs/), rastući udeo kredita u nacionalnoj valuti smanjuje ranjivost sistema na valutne fluktuacije i povećava efikasnost domaće monetarne politike.

NBS je takođe ranije ukazivala na stabilan rast uloge kredita u dinarima u strukturi tržišta.

Tako bankarski sistem Srbije za sada ostaje u povoljnoj fazi niskog rizika i visoke profitabilnosti. (https://www.parametar.rs/) Međutim, sledeća faza neće toliko zavisiti od obima kreditiranja koliko od njegovog kvaliteta i strukture – pre svega, od toga da li će tržište moći da pređe sa modela zasnovanog na potrošačkoj potražnji na rast orijentisan ka investicijama.