Poljoprivredni sektor Srbija, koji i dalje ostaje jedan od ključnih sektora za ekonomiju i izvoz zemlje, suočava se sa sve većom nestabilnošću zbog suša, vrućina i neravnomerne raspodele padavina. Klimatska nestabilnost sve više utiče na prinose useva, obim proizvodnje i izvozne rezultate srpske poljoprivrede.

Zvanična statistika potvrđuje osetljivost sektora na vremenske uslove. Prema Republičkom zavodu za statistiku Srbije, fizički obim poljoprivredne proizvodnje u zemlji pao je za 8,8% u 2024. godini.

Istovremeno, očekuje se da će žetva kukuruza 2025. godine iznositi 4,448 miliona tona, što je za 12,9% manje nego prethodne godine, iako je proizvodnja pšenice, naprotiv, porasla na 3,681 miliona tona, odnosno za 26,9% na godišnjem nivou.

Ovo je posebno osetljivo za Srbiju, jer žitarice ostaju važan deo njene spoljne trgovine. Državna uprava zemlje navodi da je upravo izvoz žitarica i proizvoda od žitarica u 2025. godini bio jedan od faktora koji su doprineli trgovinskom suficitu Srbije sa zemljama CEFTA, koji je iznosio 3,35 milijardi dolara.

U tom kontekstu, vlasti i industrija fokusiraju se na adaptaciju, pre svega na širenje sistema za navodnjavanje i povećanje otpornosti proizvodnje. U februaru 2025. godine, srpska vlada je najavila da bi projekat vrednosti 75 miliona dolara za jačanje infrastrukture za navodnjavanje trebalo da stvori tehnički kapacitet za navodnjavanje skoro 9.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Bez dodatnih ulaganja u navodnjavanje, tehnologije precizne poljoprivrede i prakse otporne na klimatske promene, poljoprivreda u Srbiji će postati sve zavisnija od vremenskih oscilacija.