Industrijska proizvodnja u Srbiji u maju 2026. porasla je za svega 0,3 odsto u odnosu na maj prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Tehnički, sektor je ostao u pozitivnom terenu, ali nakon rasta od 3,4 odsto u aprilu, rezultat u maju više liči na znak stagnacije nego na održivi oporavak.

Za period januar–maj, industrijska proizvodnja porasla je za svega 0,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Štaviše, majski podatak bio je za 0,9 odsto ispod proseka iz 2025. godine. To znači da srpska industrija nije posrnula, ali još uvek nije stekla snažan zamah za rast izvoza.

Pregled podataka po sektorima važniji je od ukupne cifre. Ekstraktivna industrija porasla je u maju za 3,2 odsto, prerađivački sektor za 1,4 odsto, dok je sektor snabdevanja električnom energijom i gasom opao za 8,6 odsto. Upravo je energetski deo bio glavni kočnica ukupnog indeksa.

Ovo je upozorenje za Srbiju. Industrija zemlje u velikoj meri zavisi od stabilnog i konkurentnog snabdevanja energijom – od metalurgije i cementa do automobilskih komponenti, prerade hrane, logistike i centara za podatke. Ako energetski sektor doživi oštar mesečni pad, to utiče ne samo na statistiku već i na poslovna očekivanja.

Za zemlju koja se oslanja na strane investicije, izvoz u EU i proizvodnju automobilskih komponenti, mašina, električne opreme, gume, plastike i prehrambene industrije, ovaj tempo je prespor da bi ukazivao na potpuni industrijski proboj.

Problem pogoršava spoljno okruženje. Srpska industrija je tesno povezana sa evropskim lancima snabdevanja, posebno sa Nemačkom i tržištem EU. Ako potražnja u Evropi ostane slaba, srpskim izvoznicima je teže da povećaju iskorišćenost kapaciteta, čak i uz konkurentne troškove i blizinu tržišta.