Grčka zadržava status najpopularnije prekomorske destinacije za turiste iz Srbije, ali se tržište letnjeg odmora postepeno širi: raste interesovanje za Italiju, Španiju i Albaniju, dok Crna Gora i Turska ostaju tradicionalni izbori masovnog turizma.

Još uvek ne postoji zvanična konačna rang-lista za leto 2026. godine, ali podaci sa tržišta turizma, YUTA, Nacionalne statističke službe (NBS) i avio-kompanija potvrđuju ukupnu sliku: Srbi i dalje masovno putuju u inostranstvo, a Grčka ostaje destinacija broj jedan. Prema procenama predstavnika turističkog sektora, oko 1,5–1,7 miliona građana Srbije putuje u inostranstvo svake godine, a više od milion srpskih turista tradicionalno odmara u Grčkoj.

Glavne destinacije za srpske turiste su trenutno sledeće:

Grčka – neosporni lider za letnje odmore. Biraju je zbog povoljne cene, blizine, poznatih odmarališta, porodične atmosfere, tura autobusom i velikog broja dostupnih apartmana za odmor. Za Srbe, ona je praktično glavna "morska destinacija u inostranstvu".Crna Gora je najbliža i najpoznatija primorska destinacija. Njene prednosti uključuju jezik, bezvizni režim, porodične veze, laku dostupnost automobilom i poznatu infrastrukturu. Crna Gora je naročito popularna među onima koji putuju samostalno ili borave kod prijatelja.

Turska je glavni konkurent Grčke u hotelskom i "sve uključeno" segmentu. Ona ostaje popularna među onima koji traže pakete putovanja, letove, uslugu i fiksni budžet.

Italija je destinacija koja privlači sve veće interesovanje. Za srpske turiste su važni Rimini, Lido i gradski odmori, kao i kratka putovanja u Rim, Milano, Veneciju i druge gradove.

Španija jača svoju poziciju kroz vazdušne veze. Od juna 2026. godine, Air Serbija saobraća direktnim letovima iz Beograda za Alikante dva puta nedeljno, a Alikante u suštini otvara Kosta Blanku za srpske turiste, uključujući Benidorm, Alteju i Elče. Air Serbija takođe ističe da već leti iz Beograda za šest španskih destinacija: Madrid, Barselonu, Malagu, Palmu de Majorku, Valensiju i Alikante.

Albanija je brzorastuća alternativa za neke turiste. Oni je biraju zbog cena, novih odmarališta, Jonske obale i želje da isprobaju manje poznatu destinaciju. Još uvek nije na nivou Grčke ili Crne Gore, ali interesovanje jasno raste.

Hrvatska, Austrija, Nemačka i Mađarska više nisu samo za odmor na plaži, već obuhvataju i posete rođacima, gradska razgledanja, tranzit, kratka vikend putovanja i poslovna putovanja.

U finansijskom smislu, izlazni turizam je postao značajna stavka u rashodima Srbije.

Prema podacima NBS, u 2025. godini stanovnici Srbije su potrošili 4,653 milijarde evra na turističke usluge u inostranstvu – 23 odsto više nego u 2024. godini. Prihodi Srbije od stranih turista iznosili su 2,894 milijarde evra, dok je deficit po osnovu turističkih usluga dostigao 1,759 milijardu evra.

Ovaj trend se nastavio i u ranom delu 2026. godine. U prvom kvartalu, rashodi građana Srbije na putovanja u inostranstvo prešli su 1 milijardu evra, dostigavši 1,041 milijardu evra u poređenju sa 883 miliona evra godinu dana ranije. Deficit po turističkim uslugama za januar–mart porastao je na 452 miliona evra.