Evropska unija, više od decenije posle migrantske krize iz 2015. godine, faktički ulazi u novu fazu migracione politike. Ako je ranije glavni naglasak bio na prijemu, raspodeli i integraciji tražilaca azila, EU se u 2026. sve vidljivije pomera ka zaštiti spoljnih granica, ubrzanom odlučivanju o zahtevima, vraćanju osoba koje nemaju pravo da ostanu u Uniji i stvaranju centara za povratak van teritorije EU.

Kako je analizirao srpski poslovni portal Parametar, za Srbiju ova promena ima poseban značaj. Zemlja ostaje jedna od ključnih tačaka zapadnobalkanske migrantske rute i mogla bi da se suoči sa situacijom u kojoj će pojačana kontrola na granicama EU dovesti do dužeg zadržavanja migranata na srpskoj teritoriji.

Novi kurs Brisela već je dobio institucionalni okvir. Od 12. juna 2026. u EU se primenjuje Pakt o migracijama i azilu - paket od deset zakonodavnih akata koji predviđa obavezan skrining migranata koji neregularno stižu na spoljne granice, ubrzane procedure azila i povratka, kao i novi mehanizam raspodele odgovornosti među članicama EU.

Sledeći važan korak usledio je 1. oktobra, kada je Savet EU konačno odobrio nova pravila za povratak državljana trećih zemalja koji nemaju zakonit osnov da ostanu u Evropskoj uniji. Dokument omogućava uspostavljanje takozvanih return hubs - centara za povratak u trećim zemljama, uz uslov poštovanja međunarodnih normi i principa zabrane proterivanja u zemlju u kojoj bi osobi pretila opasnost.

U Briselu potrebu za reformom objašnjavaju niskom efikasnošću postojećeg sistema deportacija. Prema podacima Evropske komisije, u 2025. faktički je izvršeno samo oko 28% odluka o vraćanju. To znači da je više od dve trećine ljudi kojima je naloženo da napuste teritoriju EU u praksi ostajalo u Uniji.

Nova, stroža politika uvodi se pritom ne u trenutku opšteg rasta migracije, već naprotiv, uz pad nekoliko ključnih pokazatelja. U junu 2026. u EU je registrovano 37.100 prvih zahteva za međunarodnu zaštitu, što je 29% manje nego godinu dana ranije i 13% manje nego u maju.

Evropska komisija je saopštila i da je broj neregularnih prelazaka spoljnih granica EU pao na najniži nivo od 2021. godine. Migracioni tokovi, međutim, postaju manje ravnomerni: pritisak se može brzo koncentrisati na pojedine rute i države.

Upravo time se objašnjava novi petokomponentni plan Evropske komisije, predstavljen 29. septembra, za odgovor na iznenadne masovne neregularne dolaske.

Jedna od zemalja koje se najaktivnije zalažu za dalje pooštravanje pravila ostaje Grčka. Na sastanku Saveta EU za unutrašnje poslove 1. oktobra Atina je predložila stvaranje mehanizma koji bi državama članicama omogućio da privremeno obustave prijem zahteva za azil u uslovima izuzetno visokog migracionog pritiska.

Grčki ministar migracija Tanos Plevris izjavio je da postojeći instrumenti nisu dovoljni za odgovor na masovne prilive ljudi.

Kako piše Blic, jedan od novih problematičnih pravaca u 2026. postao je Krit. Na ostrvo je stiglo više od 12.500 migranata, uglavnom rutom iz Libije. Krit pritom nema razvijen sistem prihvatnih centara uporediv sa infrastrukturom na ostrvima u istočnom delu Egejskog mora.

Situacija na Kipru pokazuje drugu stranu nove politike. Još pre nekoliko godina zemlja je imala jednu od najviših stopa zahteva za azil u odnosu na broj stanovnika, ali se u 2026. dinamika naglo promenila.

Prema zvaničnim podacima kiparskih vlasti, broj neregularnih dolazaka u prvom polugodištu 2026. smanjen je za 92% u odnosu na prvo polugodište 2022. godine, dok je broj novih zahteva za azil pao za 93%. Broj nerešenih predmeta azila od juna 2024. smanjen je sa 24.000 na manje od 13.500.

To pokazuje da evropska migraciona reforma nije povezana samo sa trenutnim obimom migracije, već i sa pokušajem da se u potpunosti promeni mehanizam upravljanja tokovima.

Novi model izgleda ovako: sprečavanje neregularnog ulaska, provera na spoljnoj granici, ubrzana odluka o zahtevu za azil i zatim povratak u slučaju odbijanja.

Za Srbiju upravo ta šema može da stvori dodatne rizike.

Zemlja ostaje jedan od najvažnijih delova zapadnobalkanske rute. Migranti na njenu teritoriju uglavnom dolaze preko Severne Makedonije, Bugarske i drugih južnih pravaca, a zatim pokušavaju da nastave ka EU preko Mađarske, Hrvatske ili Rumunije.

Ako upravo te granice postanu znatno čvršće, deo migranata mogao bi da se zadržava u Srbiji mnogo duže.

Frontex je već navodio da je pojačana kontrola na srpsko-mađarskoj granici dovela do preusmeravanja dela tokova preko Bosne i Hercegovine i Hrvatske, kao i do pojave alternativnih ruta.

Prema rečima direktora srpskog Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoša Đurovića, koga citira Blic, kroz Srbiju je, prema proceni te organizacije, prošlo više od 30.000 migranata, dok se u zvaničnim centrima za smeštaj nalazi svega nekoliko stotina ljudi.

Đurović smatra da bi Srbija mogla da se nađe u posebno ranjivom položaju ako Mađarska, Hrvatska i Rumunija istovremeno pooštre ograničenja.

„Srbija se nalazi u svojevrsnom sendviču. Ako EU uvede čvrste granice i ubrzane procedure, postoji realan rizik da veliki broj ljudi ostane zaglavljen sa naše strane granice na duži period“, izjavio je on.

Za Srbiju to ne znači samo migracioni, već i ekonomski problem.

Dužii boravak migranata zahtevao bi dodatne troškove za smeštaj, rad policije, zaštitu granica, zdravstvo i socijalnu infrastrukturu.

Istovremeno bi mogle da ojačaju mreže za neregularni prevoz ljudi. Što je teže preći granicu EU, to je viša cena usluga krijumčara i aktivnije se koriste zaobilazne rute.

Đurović upozorava i da fizičke barijere same po sebi ne uklanjaju migracioni tok. U pojedinim slučajevima one samo preusmeravaju ljude ka organizovanim kriminalnim grupama i neformalnoj ekonomiji.

Nova politika EU, međutim, može imati i suprotan efekat na Srbiju.

Ako sistem povrataka zaista profunkcioniše i ako se verovatnoća neregularnog ulaska u EU i dugog ostanka u Uniji naglo smanji, cela zapadnobalkanska ruta mogla bi da postane manje privlačna za migrante.

U tom slučaju pritisak na Srbiju dugoročno bi mogao da oslabi.

Zato je ključno pitanje koliko brzo će Evropska unija preći sa zakonodavnih odluka na stvarno povećanje broja povrataka u zemlje porekla.

Jednako je važno da li će Brisel taj proces koordinisati sa zemljama Zapadnog Balkana, kako stroža migraciona politika EU ne bi samo prebacila problem iza spoljnih granica Unije.

Za Srbiju je ova tema neposredno povezana i sa procesom evropskih integracija.

U okviru pristupnih pregovora Beograd postepeno treba da usklađuje viznu i migracionu politiku sa zahtevima EU. Evropska unija je poslednjih godina već tražila od Srbije da ograniči bezvizni režim za državljane pojedinih zemalja ako su oni koristili Srbiju kao međutačku za neregularni ulazak na teritoriju EU.

Migraciona politika tako za Srbiju postaje istovremeno pitanje bezbednosti, budžetskih troškova i odnosa sa Briselom.

Kako pokazuje analiza Parametra, 2026. godina mogla bi da bude prelomna za čitav evropski migracioni sistem. EU se postepeno udaljava od modela u kojem je glavni zadatak bilo upravljanje migrantima koji su već stigli i prelazi na sistem u kojem centralno mesto zauzimaju kontrola spoljne granice i sposobnost stvarnog vraćanja onih koji nisu dobili pravo da ostanu.

Za Srbiju je rezultat ove transformacije za sada dvosmislen.

Dugoročno, efikasnija kontrola EU mogla bi da smanji privlačnost zapadnobalkanske rute. Ali u prelaznoj fazi zatvorenije granice mogu pretvoriti Srbiju iz tranzitne teritorije u svojevrsnu tampon-zonu, u kojoj će deo migranata ostajati znatno duže.

Zato efikasnost evropskog sistema povrataka i budući dogovori EU sa trećim zemljama za Beograd mogu imati ništa manji značaj od jačanja sopstvene zaštite granice.