Evropska komisija smatra da dodeljivanje državljanstva ruskim državljanima od strane Srbije predstavlja potencijalne bezbednosne rizike za EU, jer nosioci srpskih pasoša imaju pravo na bezvizni ulaz u zemlje EU.

Gijom Mersije, portparol Evropske komisije za proširenje, izjavio je da je ovo pitanje već pokrenuto u izveštaju o proširenju za 2025. godinu.

U njemu je Evropska komisija preporučila da Srbija nastavi da usklađuje svoje prakse sa viznom politikom EU i obezbedi temeljniju proveru državljana trećih zemalja, posebno onih iz država koje mogu predstavljati bezbednosne rizike ili rizike od neregularne migracije.

Ipak, obim naturalizacije Rusa u Srbiji ostaje neuporedivo manji nego u zemljama EU. Prema Migracionom profilu Srbije, 191 bivšem ruskom državljaninu je u 2024. godini dodeljeno srpsko državljanstvo. U 2023. godini taj broj je bio 532, a u 2022. godini 275.

Za poređenje, samo je Nemačka u 2024. godini dodelila državljanstvo 12.980 bivšim ili sadašnjim ruskim državljanima. To je skoro 68 puta više nego što je Srbija dodelila iste godine. Španija je dodelila državljanstvo 2.588 Rusima, Finska oko 1.600, Švajcarska 815, Norveška 782, a Ujedinjeno Kraljevstvo više od 2.300.

Prema podacima Evrostata, oko 31.000 Rusa je dobilo državljanstvo EU u 2024. godini.

Procenjeni brojevi za dodelu državljanstva Rusima u Evropi u 2024. godini:

EU u celini – oko 31.000 ljudi

Nemačka – 12.980

Španija – 2.588Ujedinjeno Kraljevstvo – preko 2.300

Finska – oko 1.600

Švajcarska – 815

Norveška – 782

Srbija – 191

Za Beograd, ovo pitanje postaje deo šireg dijaloga sa Briselom o viznoj politici, migracijama i evropskoj integraciji.

Za samu Srbiju situacija je dvosmislena. S jedne strane, zemlja nastoji da održi odnose sa Rusijom, privuče kapital i migrante i održi bezvizni režim za Ruse. S druge strane, upravo vizna i migraciona politika mogla bi postati dodatni izvor trvenja u njenim odnosima sa EU.