Evropska komisija smatra da dodeljivanje državljanstva ruskim državljanima u Srbiji predstavlja potencijalne bezbednosne rizike za EU, jer nosioci srpskih pasoša mogu bezvizno da uđu u zemlje EU.

Guillaume Mercier, portparol Evropske komisije za proširenje, izjavio je da je ovo pitanje već pokrenuto u izveštaju o proširenju za 2025. godinu.

U njemu je Evropska komisija preporučila da Srbija nastavi da usklađuje svoje prakse sa viznom politikom EU i sprovede temeljniju proveru državljana trećih zemalja, posebno onih iz država koje mogu predstavljati bezbednosne rizike ili rizike od neregularne migracije.

Ipak, Srbija naturalizuje neuporedivo manje Rusa od zemalja EU. Prema Migracionom profilu Srbije, 191 bivši ruski državljanin dobio je srpsko državljanstvo u 2024. godini. U 2023. godini taj broj je iznosio 532, a u 2022. godini 275.

Za poređenje, sama Nemačka dodelila je u 2024. godini državljanstvo 12.980 bivšim ili sadašnjim ruskim državljanima. To je skoro 68 puta više nego što ih je Srbija dodelila te iste godine. Španija je dodelila državljanstvo 2.588 Rusa, Finska oko 1.600, Švajcarska 815, Norveška 782, a Ujedinjeno Kraljevstvo više od 2.300.

Prema podacima Evrostata, oko 31.000 Rusa dobilo je državljanstvo neke od zemalja EU u 2024. godini.

Procenjeni podaci o naturalizaciji Rusa u Evropi u 2024. godini:

EU u celini – oko 31.000 ljudi

Nemačka – 12.980

Španija – 2.588 Ujedinjeno Kraljevstvo – preko 2.300

Finska – oko 1.600

Švajcarska – 815

Norveška – 782

Srbija – 191

Za Beograd ovo pitanje postaje deo šireg dijaloga s Briselom o viznoj politici, migracijama i evropskim integracijama.

Za samu Srbiju situacija je dvosmislena. S jedne strane, zemlja nastoji da održi odnose s Rusijom, privuče kapital i migrante i sačuva bezvizni režim za Ruse. S druge strane, upravo vizna i migraciona politika mogle bi postati dodatni izvor trvenja u njenim odnosima s EU.