BDP Srbije od 2012. godine porastao je realno za oko 40% i nominalno u evrima više od 2,5 puta. Ekonomija Srbije tokom perioda u kojem Aleksandar Vučić zauzima ključne pozicije u rukovodstvu zemlje povećala se za približno 40% u realnom izrazu, pokazuju proračuni na osnovu poslednje revidirane serije podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije.

Radi korektnosti, kao početna tačka može se uzeti 2012. godina, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, a Vučić postao prvi potpredsednik Vlade. Predsednik Vlade postao je 2014. godine, a predsednik Srbije 2017.

Prema poslednjoj revidiranoj statističkoj seriji RZS, dinamika realnog BDP-a izgledala je ovako:

Godina Realni rast BDP-a

2013+0,5%

2014-1,8%

2015+1,3%

2016+3,0%

2017+2,4%

2018+4,6%

2019+4,8%

2020-1,0%

2021+7,9%

2022+2,7%

2023+3,7%

2024+3,9%

2025+2,0%*

* Pokazatelj za 2025. godinu za sada je procena RZS. Konačan godišnji obračun trebalo bi da bude objavljen 1. oktobra 2026. godine.

Ako se godišnje stope rasta uzastopno pomnože, dobija se da je realni obim ekonomije Srbije od kraja 2012. do kraja 2025. godine povećan za približno 40%.

Ako se računa neposredno od 2014. godine, kada je Vučić postao premijer i faktički preuzeo vođenje ekonomske politike vlade, rast je nešto veći - oko 41%, jer je sama 2014. godina bila recesiona.

Pritom su se nominalni pokazatelji promenili znatno snažnije.

Nakon poslednje revizije nacionalnih računa, BDP Srbije je 2012. godine iznosio oko RSD3,81 biliona, što je odgovaralo približno EUR33,7 mlrd po prosečnom godišnjem kursu. Do 2024. godine zvanični pokazatelj dostigao je EUR83,26 mlrd, a preliminarna vrednost za 2025. godinu iznosi oko EUR88,7 mlrd.

To znači da je nominalni BDP Srbije u evrima u tom periodu porastao približno 2,6 puta. Međutim, ovu cifru nije moguće direktno porediti sa realnim rastom: značajan deo povećanja nominalnog BDP-a objašnjava se inflacijom, promenom cena i stabilnim kursom dinara prema evru.

Posebno uspešan za ekonomiju bio je period 2016-2019. godine, kada je rast ubrzao sa 3% na gotovo 5% godišnje. U 2020. godini pandemija je dovela do relativno malog pada za evropske prilike od 1%, nakon čega je 2021. usledio oporavak od 7,9%. Poslednja zvanična revidirana statistika pokazuje rast od 2,7% u 2022. godini, 3,7% u 2023. i 3,9% u 2024.

U 2025. godini ekonomija je primetno usporila - na 2%, ali je ove godine ponovo počela da ubrzava. U prvom kvartalu 2026. BDP je porastao za 3,2%, a u drugom već za 3,8% na godišnjem nivou. Tako rast za prvo polugodište iznosi okvirno oko 3,5%.

Strukturno, ekonomija Srbije se u tom periodu takođe znatno promenila. Zemlja je privukla desetine milijardi evra stranih investicija, proširila automobilsku i elektroindustriju, pretvorila Bor u jedan od najvećih bakarno-zlatnih centara Evrope, obnovila železaru u Smederevu i naglo povećala izvoz usluga, pre svega IT-a.

Istovremeno, država je pokrenula veliki infrastrukturni program - izgradnju auto-puteva, železnica i gradske infrastrukture. Značajan deo projekata finansiran je evropskim, kineskim i međunarodnim kapitalom.

Ali postoje i ograničenja ovog rezultata. Prosečan realni rast od oko 2,6-2,7% godišnje za ceo period nije izuzetno visok za ekonomiju koja sustiže razvijenije zemlje, a značajan deo država Centralne i Istočne Evrope i dalje ima znatno veći BDP po stanovniku.

Osim toga, stanovništvo Srbije se smanjivalo, pa je BDP po stanovniku rastao brže od ekonomije u celini. U 2024. godini nominalni pokazatelj dostigao je EUR12,64 hiljade po stanovniku, dok je ukupan BDP iznosio EUR83,3 mlrd.

Zato bi bilo nekorektno ocenjivati ekonomski period Vučića samo tvrdnjom da je „BDP porastao dva i po puta“. Nominalno u evrima to je zaista približno tako, ali je realna ekonomija u istom periodu postala veća za oko 40%.

To je verovatno najpokazateljnija cifra za ocenu perioda 2012-2025. godine.

U 2026. godini rast ponovo ubrzava: ako se tempo iz prvog polugodišta zadrži, ova godina bi mogla biti primetno snažnija od 2025. Pitanje je sada da li će Srbija moći da pređe sa dugoročnog tempa od oko 3% na održiv rast od 4% i više, potreban za brže smanjenje razlike u odnosu na Centralnu Evropu.