Koštičave vrste u Srbiji podeljene su u dva različita "ekonomska sveta". Kisele višnje se uglavnom koriste za preradu i izvoz, dok su slatke višnje, breskve i kajsije više usmerene ka domaćem tržištu svežeg voća, gde su logistika, hlađenje i kvalitet pojedinačnih partija presudni faktori.

Najveći segment čine kisele višnje. U Srbiji ima oko 19.878 hektara zasada kiselih višnji, a prinos u periodu 2022–2024. procenjen je na 8–9 t/ha, što zemlju svrstava u prvu grupu evropskih proizvođača. Srbija se takođe po obimu proizvodnje svrstava među najveće svetske proizvođače višanja, a fluktuacije u bruto prinosima iz godine u godinu su primetne – vremenski faktor je ovde presudan.

Izvozna vrednost višanja viša je nego kod ostalih koštičavih vrsta. Prema stručnim publikacijama, 2023. godine Srbija je izvezla oko 42,6 hiljada tona višanja u vrednosti od 58,8 miliona evra, potvrđujući svoj status jednog od ključnih dobavljača na evropskom tržištu. Istovremeno, širi kontekst za ceo segment zamrznutog voća izgleda još jači: u 2024. godini Srbija je bila među najvećim izvoznicima u kategoriji "zamrznuto voće i orašasti plodovi" (OEC procenjuje izvoz na 516 miliona dolara). Evropski uvoznici i konsultanti na tržištu prerađenog voća posebno ističu Srbiju kao jednog od vodećih dobavljača zamrznutih proizvoda, uključujući višnje.

Trešnje su znatno manja kultura u Srbiji. Prema materijalima RZS-a koji se pozivaju na FAO, trešnje se gaje na oko 7.039 hektara, a proizvodnja u 2022. procenjena je na 23.041 hiljadu tona. Sa ovom kombinacijom "površine – zapremine", procenjeni prinos je oko 3,3 tone po hektaru, što odražava specifičnosti ovog segmenta: veliku zavisnost od kvaliteta voćnjaka, sorti, zaštite od grada i prolećnih mrazeva.

Breskve (koje se u statistici često grupišu sa nektarinama) po obimu su uporedive s kajsijama, ali su ekonomski 'domaćije'. Prema statistici, površina pod breskvama i nektarinama iznosi oko 7.079 hektara, a proizvodnja u 2022. procenjena je na 45.384 tone, odnosno procenjeni prinos je oko 6,4 tone po hektaru. Popis iz 2023. godine daje referentnu vrednost od oko 5.749 hektara. Dugoročno, primećuje se značajna promenljivost i pad u određenim sezonama, što se obično povezuje sa vremenskim uslovima, starenjem plantaža i konkurencijom u segmentu svežeg voća.

Kajsije u Srbiji su usev sa visokim potencijalom "vrednosti po kilogramu", ali su tehnološki zahtevne. RZS, pozivajući se na FAO, procenjuje površinu pod kajsijama na oko 6.092 hektara; proizvodnja u 2022. godini procenjuje se na 44.472 tone, sa prinosom od oko 7,3 tone po hektaru. Istovremeno, najbolji rezultat u poslednjih nekoliko godina ostvaren je 2022. godine, a prosečni nivo za poslednje četiri godine u materijalima RZS-a je ispod vrhunca, što naglašava zavisnost od vremenskih uslova i kvaliteta voćnjaka.

Ako pogledamo spoljnu trgovinu "svežim" voćem kostoljača (kajsije, višnje, breskve i nektarine), to je znatno manje poglavlje od zamrzavanja i prerade – akademske analize trgovine voćem uočavaju relativno skromno učešće ove grupe u ukupnoj strukturi izvoza. To objašnjava zašto višnje ostaju glavni izvozni adut među navedenim koštičavim vrstama, dok se druge vrste voća češće konzumiraju u zemlji i prerađuju lokalno.