Na tržištu nekretnina u susednoj Rumuniji i dalje se beleži rast cena na početku 2026. godine, iako je tempo sada umereniji nego tokom postpandemijskog skoka. Prema podacima Evrostata, godišnji rast cena nekretnina u Rumuniji iznosio je oko 6,7% na kraju 2025. godine, što je iznad proseka EU.

Bukurešt ostaje glavno čvorište tržišta, ali visoke cene se zadržavaju i u najvećim regionalnim gradovima. Prema Romania Insider-u, do februara 2026. godine dva okruga prestonice su već prestigla Kluž-Napoku po ceni po kvadratnom metru, dok je sam Kluž ostao na oko 3.300 evra po kvadratnom metru.

Za Bukurešt, istraživanja i pregledi tržišta ukazuju na referentnu cenu od 2.236 evra po kvadratnom metru u februaru 2026. godine.

Što se tiče transakcija, početak 2026. godine bio je neravnomeran.

U januaru je širom zemlje zabeleženo 24.598 transakcija nekretninama, što je manje nego u januaru 2025, dok su transakcije stanova opale za 25% širom zemlje i za 22% u Bukureštu, prema analizi kompanije Storia zasnovanoj na podacima ANCPI.

Do februara je tržište primetno oživelo: broj transakcija porastao je na 44.427, a Bukurešt je ponovo postao najveće stambeno tržište u zemlji.

Ključni trend na početku 2026. jeste da tržište ostaje aktivno, ali su kupci postali oprezniji.

U svom pregledu za 2026. godinu, CBRE navodi da su rumunski kupci dominirali u strukturi transakcija krajem 2025. i činili oko 31% ukupnog obima investicija tokom godine, dok širi pregledi tržišta opisuju potražnju kao "oprezno pozitivnu":

kupci ostaju aktivni, ali duže razmišljaju pre donošenja odluka i fokusiraju se na pravilno vrednovane nekretnine na dobrim lokacijama.

Što se tiče cena, tržište se više ne može opisati kao jeftino, čak ni po regionalnim standardima.

Krajem 2025. godine, kompanija Koliers je navela da su cene u najvećim rumunskim gradovima porasle za 60–90% u poslednjih šest godina, a u Klužu za oko 100%, dok je u Bukureštu broj građevinskih dozvola pao za 45% u poslednje tri godine, što dodatno ograničava ponudu.

Postoji još jedan važan faktor za kupce i investitore: rumunsko tržište postaje zahtevnije u pogledu struktura transakcija i finansiranja. Prema izveštaju Legal 500, sektor ulazi u "disciplinovaniju" fazu 2026. godine, u kojoj su odluke sve više pod uticajem troškova zaduživanja, regulatornog okruženja i kvaliteta dokumentacije.

OECD takođe očekuje samo umereno ubrzanje ekonomskog rasta Rumunije u 2026. godini nakon slabe 2025. godine, što znači da će tržište nekretnina postati sve više zavisno od prihoda domaćinstava i dostupnosti hipoteka, umesto samo od zamaha rasta.

Što se tiče stranaca, u otvorenim izvorima nisu pronađene nedavne zvanične statistike koje bi posebno obuhvatale kupce nekretnina po nacionalnosti na početku 2026. godine. Stoga je tačnije praviti razliku između prisustva stranaca na tržištu i tržišta za strane kupce. Prema podacima OECD-a, u 2024. godini 52.000 novih imigranata u Rumuniji dobilo je boravne dozvole važeće više od 12 meseci, a najveće grupe imigranata u zemlji u periodu 2024–2025. godine bile su povezane sa Ukrajinom, Italijom, Španijom, Moldavijom i Turskom. Ovo nije isto što i kupci nekretnina, ali pokazuje koje strane grupe su trenutno najuočljivije u zemlji i potencijalno čine deo potražnje za iznajmljivanjem i kupovinom nekretnina.

Takođe je zabeležen primetan porast radne migracije iz Azije. OECD navodi da su među novim dolaskama u periodu 2023–2025. najveće grupe bili državljani Nepala, Šri Lanke i Turske, dok je rumunsko tržište rada u poslednjih nekoliko godina takođe aktivno privlačilo radnike iz Indije i Bangladeša. Za tržište nekretnina, ovo je značajno uglavnom u segmentima iznajmljivanja, studentskog smeštaja i pristupačnog stanovanja u velikim gradovima, a ne u premium segmentu kupovine stanova.