Većina banaka u Srbiji i dalje traži učešće od najmanje 20% vrednosti nekretnine, iako pravila Narodne banke Srbije omogućavaju odobravanje kredita za kupovinu prve nekretnine uz učešće od 10%.

Ako stan košta EUR200 hiljada, kupac mora samostalno da obezbedi oko EUR40 hiljada, dok banka finansira preostalih EUR160 hiljada.

Narodna banka Srbije je još u junu 2020. godine dozvolila bankama da finansiraju do 90% vrednosti prve kupljene stambene nekretnine. Međutim, to je pravo, a ne obaveza banaka. Za standardne stambene kredite važi opšte ograničenje finansiranja do 80% vrednosti zaloge, pa konkretna banka može da traži učešće od 20% ili više na osnovu sopstvene kreditne politike.

Finansijski konsultant i bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić objašnjava zadržavanje visokog učešća opreznim pristupom kreditnih institucija. Kada banka finansira 90% vrednosti stana, postaje ranjivija ako tržišna cena založene nekretnine padne za 15-20%. Učešće od 20% stvara dodatnu rezervu koja smanjuje moguće gubitke banke.

Banke ne uzimaju u obzir samo prihode dužnika i njegovu kreditnu istoriju, već i vrednost i likvidnost nekretnine, stabilnost zaposlenja, rok otplate kredita i odnos mesečne rate prema prihodima. Čak ni visoka plata ne garantuje odobrenje stambenog kredita sa smanjenim učešćem.

U Srbiji posebno postoji državni program stambenog kreditiranja mladih, koji predviđa učešće od 1%. Namenjen je građanima starosti od 20 do 35 godina koji kupuju prvu nekretninu i obezbeđen je državnim garancijama. Ovaj program nije običan tržišni stambeni kredit i funkcioniše po posebnim uslovima.

Visoke cene nekretnina, posebno u Beogradu i Novom Sadu, čine učešće jednim od glavnih problema za kupce.