Projekat aerodroma na Zlatiboru u Srbiji promoviše se kao dugoročna infrastrukturna koncesija sa fokusom na model neto nule emisija, odnosno na minimizaciju ugljeničnog otiska i oslanjanje na energetski efikasna rešenja.

Prema eKapija, aerodrom će biti finansiran kroz koncesioni model u trajanju do 50 godina. Projekat obuhvata faznu izgradnju terminala, taksi-staza i piste, a samo će aerodromsko postrojenje raditi po principu neto nule. To podrazumeva fokus na održivu infrastrukturu, energetsku efikasnost i moderniji format regionalnog aerodroma, koji vlasti i investitori žele da predstave ne samo kao transportni čvor, već i kao turističku i investicionu vrednost.

Ideja o izgradnji aerodroma na Zlatiboru se razmatra već nekoliko godina, ali su lokalne vlasti u jesen 2025. godine najavile prelazak u praktičnu fazu. Pripremni radovi na lokaciji su već počeli, a izgradnja je planirana da počne 2026. godine. Projekat se realizuje u nekoliko faza: u početnoj fazi planirana je pista dužine oko 700 metara za sportske i lake avione, zatim njeno produženje na oko 1.200 metara, a u završnoj fazi – na 2,5 km, što će omogućiti prijem većih aviona.

Dakle, za sada ovo nije u potpunosti razvijen komercijalni aerodrom "od prvog dana", već fazni razvoj objekta.

Ekonomski razlog za projekat je prvenstveno vezan za turizam. Zlatibor ostaje jedno od najposećenijih planinskih odmarališta u Srbiji, a lokalne vlasti vide aerodrom kao infrastrukturu osmišljenu da poboljša pristupačnost regiona za čarter letove, privatnu avijaciju i, u dugoročnoj perspektivi, za širi međunarodni saobraćaj. U tom kontekstu, šema koncesije deluje kao pokušaj privlačenja privatnog kapitala u kapitalno intenzivan projekat, bez stavljanja celokupnog tereta na budžet.