Srbija je među zemljama u regionu sa relativno visokim učešćem žena u nacionalnom parlamentu; međutim, učešće žena u politici i upravljanju i dalje je neravnomerno: najjače su zastupljene u parlamentu, ali manje na nivou izvršne vlasti, u partijskom rukovodstvu i lokalnoj samoupravi.

Prema podacima Svetske banke, 2025. godine žene su zauzimale oko 37% mesta u nacionalnom parlamentu Srbije. To je iznad globalnog proseka: prema Međuparlamentarnom savezu, na dan 1. januara 2026. žene su imale 27,5% poslaničkih mesta širom sveta.

Srbija takođe primenjuje rodne kvote u svom izbornom zakonodavstvu. Liste kandidata moraju da obezbede odgovarajuću zastupljenost nedovoljno zastupljenog pola, što je pomoglo da se poveća broj žena u parlamentu i lokalnim skupštinama. Međutim, kvote rešavaju samo deo problema: one povećavaju prisustvo žena u izabranim telima, ali ne garantuju jednak uticaj na političke odluke.

Upravo zbog toga rasprava u Srbiji sve više se pomera sa pitanja "koliko žena ima u politici", već i na "koje pozicije zauzimaju". Žene mogu biti brojčano zastupljene u parlamentu, ali njihov stvarni politički uticaj često zavisi od toga koliko su prisutne u partijskom rukovodstvu, parlamentarnim odborima, vladi, opštinskim upravama i lokalnim budžetskim procesima.

Lokalni nivo ostaje jedna od ključnih oblasti. Opštine u Srbiji donose odluke u oblastima koje direktno utiču na svakodnevni život građana: vrtići, škole, socijalna podrška, lokalna zdravstvena zaštita, saobraćaj, javna infrastruktura, pristupačnost javnih prostora i programi zapošljavanja.

Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave Srbije, naglasila je na nedavnoj Svetskoj konferenciji parlamentarki u Beogradu da ravnopravnost nije pitanje privilegije, već pitanje demokratije, razvoja i socijalne pravde. Prema njenim rečima, učešće žena u donošenju odluka na lokalnom nivou pomaže u stvaranju boljih, inkluzivnijih i pravednijih rešenja.

Za Srbiju je ovo pitanje od praktične važnosti u kontekstu evropske integracije. EU ne procenjuje samo formalno postojanje zakona i kvota, već i kvalitet institucija, jednak pristup političkom učešću, borbu protiv diskriminacije, socijalnu uključenost i efikasnost lokalne samouprave.

Učešće žena u upravljanju takođe je povezano sa ekonomijom. Veća zastupljenost žena u politici i upravljanju doprinosi rešavanju pitanja tržišta rada, nege dece i staranja o starijima, pristup uslugama, preduzetništvo, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Ova pitanja imaju direktan uticaj na demografiju, zaposlenost i kvalitet ljudskog kapitala – neke od glavnih izazova s kojima se Srbija suočava.

Za Srbiju, sledeći korak nije samo održavanje kvota, već i osiguravanje stvarnog uticaja žena na donošenje odluka.