Predsednik Srbije Aleksandar Vučić faktički je najavio početak nove izborne kampanje, izjavivši na mitingu vladajuće Srpske napredne stranke u Beogradu da će se povući sa mesta šefa države za nekoliko nedelja.

Formalno, ovo izgleda kao ostavka skoro godinu dana pre isteka njegovog mandata; međutim, politički gledano, ne radi se toliko o kraju ćuvićeve ere koliko o pokušaju da se ona ponovo pokrene u novoj konfiguraciji.

Govoreći pristalicama na skupu "Srbija – jedno porodično stablo", Vučić je rekao da će ovo verovatno biti njegov poslednji govor pred tako velikim brojem građana u svojstvu predsednika Republike.

Naglasio je da je 14 godina "služio Srbiji" na raznim državnim funkcijama — kao zamenik premijera, premijer i predsednik — i zahvalio se svojim pristalicama na podršci tokom perioda političkih kriza.

Ključni trenutak njegovog govora bilo je saopštenje o njegovoj predstojećoj ostavci. "

Ovo su moji poslednji dani i poslednje nedelje kao predsednika Republike", rekao je Vučić, odbacujući optužbe svojih protivnika da namerava da se drži vlasti po svaku cenu. Istovremeno, on je odmah jasno stavio do znanja da ne napušta politiku: njegovim rečima, ako rukovodstvo Srpske napredne stranke proceni da je to neophodno, on će pomoći vladajućoj stranci na predstojećim izborima.

Upravo ova kombinacija – ostavke i uključivanja u kampanju – predstavlja glavnu političku značajnost ove izjave. Vučić ne prekida jednostavno svoj predsednički mandat, već prenosi krizu legitimiteta na izbornu scenu. Za njega je ovo način da povrati inicijativu nakon godinu i po dana protesta, koji su počeli nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je urušavanje nadstrešnice postalo simbol javnog nezadovoljstva zbog korupcije, kvaliteta javne uprave i nadzora nad infrastrukturnim projektima.

Ime koje je Vučić predložio za listu – "Ujedinjena Srbija" – takođe nije slučajno. Cilj je da se vladajuća stranka ne suprotstavi pojedinačnim opozicionim strankama, već celom pokretu protesta, pre svega studentskom pokretu.

Ovo ime oličava taktiku dobro poznatu Vučiću: da se izbori ne predstave kao nadmetanje politika, već kao referendum o stabilnosti, nacionalnom jedinstvu i sposobnosti vlasti da spreči pad zemlje u haos.

Istovremeno, Vučić očigledno želi da spreči da agenda protesta postane jedini fokus kampanje.

Shodno tome, društveno-ekonomska obećanja zauzela su skoro podjednako mesto u njegovom govoru kao i političke izjave. Obećao je da će za dve godine prosečna plata u Srbiji dostići 1.400 evra, a prosečna penzija 650 evra, kao i da će uvesti dodatne mere podrške za penzionere sa niskim primanjima.

Ekonomski deo govora služi nekoliko svrha odjednom. Kao prvo, namenjen je da vrati kampanju na kolosek povoljan za vladu – usmeren na rast prihoda, investicije, infrastrukturu i industrijski razvoj. Kao drugo, usmeren je na najlojalnije delove biračkog tela, pre svega penzionere i radnike u industrijama zavisnim od javnog sektora. Treće, to omogućava Vučiću da se povuče sa odbrambenog stava po pitanjima korupcije i protesta i pređe na ofanzivnu agendu usmerenu na "budući razvoj".

Zasebno je Vučić naglasio tehnološku modernizaciju, energetiku i odbranu. Govorio je o proizvodnji robota, centrima za podatke, gasnim elektranama, hidroenergiji, pa čak i o budućim nuklearnim postrojenjima malog i velikog obima.

Ovaj deo je usmeren na drugu publiku – one koji vide Srbiju kao regionalni industrijski i tehnološki centar.

Međutim, predsednikova preuranjena ostavka takođe nosi rizike za Vučića. Ako on zaista podnese ostavku u narednim nedeljama, Srbija će ući u period ubrzanih institucionalnih procedura.

Predsednički izbori će morati da se održe u kratkom roku, dok će za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora biti potrebna posebna odluka o raspuštanju parlamenta. To znači da oni na vlasti preuzimaju odgovornost za drastično skraćivanje političkog kalendara i za vođenje kampanje u visoko polarizovanom okruženju.