Taksi tržište u Srbiji i u 2026. godini ostaje jedno od najstrože regulisanih u regionu, ali se njegova konkurentska dinamika brzo menja: dispečerske centrale i zaustavljanje vozila na ulici ustupaju mesto aplikacijama, korporativnim ugovorima i transferima do aerodroma. Formalno, sektor taksi usluga u zemlji nije regulisan kao potpuno slobodno tržište: lokalne vlasti određuju uslove poslovanja, broj vozila i strukturu tarifa u okviru svoje teritorije.

Zakon propisuje stroge uslove. Taksi prevoznik mora da ima opštinsku licencu, vozačku dozvolu i saobraćajnu dozvolu za vozilo, registarske tablice sa oznakom TX, ispravan i baždaren taksimetar, kao i propisanu krovnu oznaku. Taksi sme da saobraća samo na teritoriji opštine koja je izdala dozvolu, uz izuzetak vožnji koje počinju na toj teritoriji, a završavaju se na drugoj lokaciji. Zakon takođe izričito zabranjuje IT posrednicima da povezuju putnike sa neovlašćenim operaterima ili da nude cene koje nisu u skladu sa lokalnim tarifama.

Srpsko tržište taksi usluga tako u praksi ostaje skup opštinskih tržišta, a ne jedinstveno nacionalno. Ako opština nije usvojila sopstveni plan organizacije taksi službe, dozvoljen broj vozila izračunava se prema sledećoj formuli: za gradove sa više od 100.000 stanovnika broj stanovnika deli se sa 400; za manje opštine, sa 600.

Lokalne vlasti tako kontrolišu ne samo cenu, već i ukupan broj vozila na tržištu.

U praksi, Beograd zadaje ton tržištu.

Nakon usklađivanja tarifa u novembru 2024, startna naknada u prestonici iznosi 320 dinara, 105 dinara po kilometru u toku dana, 135 dinara noću, nedeljom i državnim praznicima, 210 dinara van granica grada i 1.800 dinara po satu čekanja.

Za putnike na aerodromu važi poseban zvanični vaučer sistem sa fiksnim cenama: prema sajtu aerodroma Nikola Tesla, vožnja do najbližih gradskih zona počinje od 2.300 dinara, a vozač je dužan da prihvati iznos naveden na vaučeru.

Tradicionalni operateri nisu nestali, već su se prilagodili.

Pink Taksi nastavlja da posluje preko svoje aplikacije, Vajbera i kol-centra, prihvata kartice i aktivno promoviše vaučerske i beskašne šeme za kompanije. Naxis se fokusira na kartice lojalnosti i ugovore s firmama i hotelima, dok Lux Taksi posebno ističe usluge za korporativne klijente, mesečne pretplate i unapred rezervisane vožnje do aerodroma i van grada.

Dakle, tradicionalni radio-taksi u Srbiji se već dugo oslanja ne samo na pozive sa ulice, već i na B2B segment.

Glavna promena u poslednjih nekoliko godina je digitalizacija pristupa vožnjama. Yandex Go na srpskom tržištu eksplicitno se opisuje kao informaciona usluga, a ne kao pružalac prevoza: sam prevoz obavljaju partnerske kompanije i udruženja. Nakon integracije Pink taksija u februaru 2026, časopis Vreme, pozivajući se na Novu Ekonomiju, objavio je da aplikacija Yandex Go obuhvata 32 taksi prevoznika i udruženja s oko 6.500 registrovanih vozila u Beogradu i da je tom integracijom gotovo celokupan vozni park prestonice objedinjen u jedan digitalni sistem. Isti izveštaj navodi da provizija Yandex Go-a za partnere iznosi 10% bez PDV-a i da je ostala nepromenjena od jula 2020. godine.

CarGo ostaje domaći digitalni rival. Prema Google Play-u, aplikaciju CarGo poseduje kompanija DNP GO TECHNOLOGIES sa sedištem u Beogradu. Platforma posluje sa Mini, Eco i Business klasama, sarađuje s više od 600 kompanija u Beogradu i pozicionira se kao platforma koja okuplja više od milion korisnika u okviru Građanske asocijacije CarGo. Na svom sajtu, usluga posebno ističe fokus na hibridna i potpuno električna vozila. To govori da konkurencija u srpskoj urbanoj mobilnosti više nije samo između taksi kompanija, već i između različitih modela platformskog posredovanja.

Kada je reč o zaradama vozača, tržište je znatno manje transparentno nego u pogledu cena prevoza. U javno dostupnim podacima praktično nema zvaničnih mesečnih statistika o platama taksista, pa se analiza mora osloniti na oglase za posao. Trenutni oglasi za vozače taksija na Infostud-u pokazuju raspone od oko 70–120 hiljada neto dinara mesečno, 80–110 hiljada i 100–150 hiljada, u zavisnosti od grada, smene i načina rada. Za poređenje: medijalna neto plata u Srbiji u januaru 2026. iznosila je 92.671 dinar, dok je prosečna plata iznosila 118.429 dinara. Prihod tipičnog taksiste tako se kreće oko medijane ili nešto iznad nje, ali gornja granica u velikoj meri zavisi od broja smena, bonusa i od toga čije vozilo vozač koristi.

Što se tiče stranih investitora i kapitala, podaci otvorenih izvora ukazuju da tradicionalni taksi segment u Srbiji ostaje uglavnom lokalan. Pink, Naxis i Lux posluju kao lokalni igrači sa lokalnom infrastrukturom, dok je najznačajnije strano prisustvo koncentrisano upravo u digitalnom segmentu tržišta – pre svega u Yandex Go. CarGo, nasuprot tome, ostaje lokalna platforma sa sedištem u Beogradu. Srpsko taksi tržište tako trenutno više podseća na model 'lokalna vozila plus spoljni digitalni sloj' nego na scenario masovnog priliva stranog kapitala u vozne parkove.

Dodatni pritisak na tržište dolazi i od nove mere u javnom prevozu: od 1. januara 2025. gradski prevoz u Beogradu je besplatan. Ovo ne eliminiše potražnju za taksijem, ali će je verovatno preusmeriti ka aerodromu, poslovnim putovanjima, noćnim vožnjama, hotelskom sektoru i udobnijim uslugama zasnovanim na aplikacijama. U narednim kvartalima, bitka na srpskom taksi tržištu verovatno neće biti vođena toliko oko najpovoljnijeg taksi stajališta, koliko oko vidljivosti u aplikacijama, pristup korporativnim klijentima i efikasnost digitalnog dispečinga.