Tržište nekretnina u Srbiji ostaje pokretno zahvaljujući katastru
Elektronske usluge poreskog registra nekretnina u Srbiji funkcionišu normalno nakon nedavnih žalbi učesnika na tržištu nekretnina na prekide i kašnjenja u pristupu podacima i obradi transakcija. Za agente za nekretnine i kupce, ovo je kritično važan deo svake transakcije: bez provere katastarskih podataka, statusa nekretnine i prava svojine, normalno zaključivanje prodaje je u suštini onemogućeno.
Ovo se prvenstveno odnosi na usluge koje pruža Republička geodetska uprava Srbije (RGZ), preko kojih učesnici na tržištu proveravaju podatke o nekretninama. Zvanični e-Katastar omogućava javni pristup podacima iz registra nekretnina i zemljišta, uključujući i podatke o svojinskim pravima.
"Sistem je trenutno operativan, transakcije se odvijaju i tržište nije stalo. U julu tradicionalno dolazi do blage pauze u aktivnostima zbog praznika, ali to je sezonski faktor, a ne preokret na tržištu.
Postoje kupci, postoje prodavci i broj transakcija ostaje visok. Glavna briga učesnika na tržištu je da katastarske i notarske procedure proteknu bez problema, jer svaki prekid u sistemu odmah utiče na rokove zaključivanja transakcija", rekla je Vera Egorova-Tolstaja, direktorka agencije za nekretnine "VIDOVSTAN".
Po njenom mišljenju, potražnja u Srbiji ostaje stabilna, posebno u Beogradu, Novom Sadu i likvidnim urbanim lokacijama. Na tržištu se i dalje aktivno kupuju stanovi za stanovanje, za iznajmljivanje i za očuvanje kapitala.
Istovremeno, kupci su postali pažljiviji prema dokumentaciji, kvalitetu nekretnine, energetskoj efikasnosti, infrastrukturi naselja i stvarnoj ceni, a ne samo lokaciji.
Zvanična statistika potvrđuje da je tržište nekretnina u Srbiji ušlo u 2026. godinu sa visokim nivoom aktivnosti.
Prema podacima Republičke geodetske uprave Srbije, u prvom kvartalu 2026. godine vrednost transakcija nekretninama porasla je za 13,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, na skoro 2 milijarde evra. Broj ugovora o kupoprodaji povećan je za 6,2 odsto, na 30.795.
Stanovi ostaju glavni segment tržišta. Oni su činili oko 1,2 milijarde evra, odnosno 62 odsto ukupne vrednosti transakcija nekretninama u periodu januar–mart. Više od polovine ovog iznosa potrošeno je na stanove u Beogradu.
Trendovi se razlikuju u najvećim gradovima.
U Beogradu je broj ugovora o prodaji u prvom kvartalu porastao za 9,5 odsto na godišnjem nivou, na 7.343, dok je u Novom Sadu povećan za 6,1 odsto, na 2.246. U Nišu i Kragujevcu, nasuprot tome, zabeležen je pad broja transakcija, ali su cene stanova nastavile da rastu.
Prosečna cena po kvadratnom metru za stanove u Beogradu u prvom kvartalu iznosila je 3.096 evra za starije objekte i 3.147 evra za novogradnju. U Novom Sadu prosečne cene su iznosile 2.363 evra po kvadratnom metru za starije objekte i 2.186 evra za novogradnju.
