Tržište nekretnina na selu u Srbiji se brzo menja: tradicionalne, pristupačne seoske kućice, ili "vikendice", sve više se zamenjuju modernim investicionim vilama sa bazenima, dizajniranim za kratkoročne iznajmljivanja i turističku potražnju, primećuju stručnjaci za tržište.

Budžetske vikendice koje koštaju do 30.000 evra praktično nestaju sa tržišta, dok u najpoželjnijim lokacijama raste ponuda skupljih nekretnina sa bazenima, ograđenim kompleksima, modernim završnim radovima i infrastrukturom spremnom za iznajmljivanje.

Ovaj trend je posebno primetan u Vojvodini, u blizini Dunava, Fruške gore, Novog Sada i Beograda.

Ova promena u potražnji povezana je sa činjenicom da se nekretnine u seoskim područjima sve više ne doživljavaju samo kao mesto za porodični odmor, već i kao investicioni aktiv. Kupci traže nekretnine koje se mogu iznajmljivati na dnevnoj osnovi vikendom, tokom državnih praznika i u letnjoj sezoni. Za takve svrhe, jednostavna kuća za odmor bez bazena, grejanja, dobrih prilaznih puteva ili modernog enterijera postaje manje konkurentna.

Kao rezultat toga, tržište se postepeno deli na dva segmenta. Prvi obuhvata starije vikendice, koje često zahtevaju renoviranje i ulaganje u infrastrukturu. Drugi segment čine nove ili renovirane vile sa bazenima, panoramskim terasama, saunama, prostorima za roštilj i parkingom. Cene u drugom segmentu rastu brže, jer on kombinuje format kuće za odmor sa nekretninom koja generiše prihod.

Lokacije u blizini velikih gradova i turističkih područja i dalje su najtraženije. U blizini Beograda potražnju pokreću kupci koji traže vikendicu bez dugog putovanja. U Vojvodini su popularne nekretnine u blizini Dunava, Fruške gore i vinskih puteva. U planinskim i turističkim područjima, uključujući Zlatibor, Kopaonik, Taru, Divčbare, Palić i Silver Lejk, potražnja je vezana za turizam i potencijal za iznajmljivanje. Analitičari su ranije primetili da upravo turističke regije Srbije privlače najveće interesovanje kupaca za kuće na selu.

Za Srbiju, ovo znači postepenu profesionalizaciju tržišta seoskih nekretnina. Dok je ranije vikendica bila prvenstveno porodična nekretnina za ličnu upotrebu, sve veći broj kupaca sada uzima u obzir profitabilnost, stope popunjenosti, troškove održavanja i privlačnost nekretnine za turiste.

Ovo približava srpsko tržište modelima koji su već tipični za Hrvatsku, Crnu Goru i druge zemlje u regionu, gde su vile sa bazenima odavno poseban investicioni segment.

Istovremeno, ovaj trend povećava barijeru za ulazak na tržište. Za lokalne kupce dostupno je manje pristupačnih kuća za odmor, dok popularne lokacije postaju skuplje. S druge strane, za investitore pojavljuje se jasniji proizvod: nekretnina spremna za iznajmljivanje za kratkoročne boravke, namenjena domaćem turizmu, dijaspori i stranim posetiocima.