Novi superkompjuter u Državnom centru za podatke u Kragujevcu značajan je korak u razvoju digitalne infrastrukture Srbije, ali je pokrenuo i debatu o sve većoj potrošnji energije i uticaju na životnu sredinu takvih objekata.

Novi sistem je značajno proširio računarske kapacitete zemlje: prema dostupnim podacima, novi superkompjuter je otprilike sedam puta brži od prethodnog. Dizajniran je za obradu velikih skupova podataka, zadataka veštačke inteligencije, naučnih proračuna, vladinih digitalnih usluga i projekata privatnog sektora.

Izgradnja centra za podatke u Kragujevcu deo je šireg investicionog ciklusa vrednog preko 100 miliona evra. Instalirani kapacitet kompleksa dostigao je 14 MW, a očekuje se da će dalje proširenje obuhvatiti uvođenje novih modula i sistema.

Glavni izazov leži u tome što su centri za podatke među energetski najzahtevnijim objektima u savremenoj infrastrukturi. Dodavanje novih računarskih modula povećalo je potrošnju električne energije kompleksa za dodatnih 8 MW, što stavlja veći teret na nacionalnu elektroenergetsku mrežu.

Vlasti pokušavaju da delimično ublaže ekološki otisak objekta korišćenjem obnovljivih izvora energije. Na krovu kompleksa su postavljeni solarni paneli kapaciteta oko 300 kW; međutim, ovaj kapacitet pokriva samo mali deo ukupnih potreba centra za podatke.

Ovo ističe jaz između brzog rasta digitalne infrastrukture i kapaciteta njenog "zelenog" snabdevanja energijom.

Ekološki izazovi, međutim, sežu dalje od same potrošnje struje. Za objekte ovog tipa, sistemi za hlađenje, toplotne emisije, stabilnost mreže i dugoročna kompatibilnost sa politikama dekarbonizacije su od presudnog značaja. Kako Srbija razvija veštačku inteligenciju i digitalne usluge, energetska održivost centara za podatke postaje deo ukupne industrijske i klimatske politike.

Ipak, strateška logika projekta je jasna.

Centar za podatke u Kragujevcu ima za cilj da ojača tehnološku suverenost Srbije i podrži razvoj veštačke inteligencije, digitalizaciju javne uprave, naučna istraživanja, zdravstvo, energetsko modeliranje i industrijsku analitiku. Serbia Business navodi da objekat već ugošćava velike međunarodne tehnološke kompanije i da posluje po visokim evropskim standardima pouzdanosti.

Za Srbiju, ovaj projekat ilustruje novu dilemu: digitalna konkurentnost zahteva moćnu računarsku infrastrukturu, ali takva infrastruktura zahteva stabilnu, jeftinu i sve čistiju energiju. Bez proširenja proizvodnje sa niskim ugljeničnim otiskom i modernizacije mreža, potrošnja energije u data centrima može postati ne pokretač rasta, već kočnica dalje digitalne strategije.

Centar za podatke Kragujevac nalazi se u jednom od ključnih industrijskih gradova Srbije. Kragujevac je tradicionalno povezan sa automobilskom industrijom, mašinskim inženjeringom i industrijskom proizvodnjom, a sada postepeno preuzima ulogu i u digitalnoj infrastrukturi zemlje — što ga čini ne samo industrijskim, već i tehnološkim čvorištem Srbije.