Prema podacima o poslovanju bankarskog sektora, srpske banke su u 2025. godini ostvarile neto dobit od 166,5 milijardi dinara, odnosno približno 1,4 milijarde evra, nakon poreza na dobit.

U poređenju sa 2024. godinom, dobit banaka porasla je za 6,74%, odnosno za oko 100 miliona evra. Ovo je postavilo novi rekord za srpski bankarski sektor, iako se stopa rasta značajno usporila: 2024. godine dobit je porasla za 28%, a 2023. za 40%.

Banka Intesa ostaje najveća banka u Srbiji po aktivi, sa udelom na tržištu od 15,3%. Sledi je OTP banka sa udelom od 14,2% i Rajfajzen banka sa 11%. Iza njih su znatno manje banke sa udelom na tržištu manjim od 3%, među kojima se Alta banka izdvaja kao najbrže rastuća banka u zemlji u protekle tri godine.

U 2025. godini imovina Alte banke porasla je za skoro 60%. Banka je počela kao mreža šaltera za razmenu valute u naselju Altina u Zemunu, po kome je i dobila ime, a zatim se postepeno razvila u potpuno osposobljenu bankarsku instituciju.

Rast dobita banaka odražava stabilnost finansijskog sektora Srbije, ali istovremeno ukazuje na promenu u modelu prihoda. Nakon perioda brzog rasta u uslovima visokih kamatnih stopa, bankarski sektor ulazi u umereniju fazu: prihodi od kreditiranja i provizija ostaju visoki, ali efekat naglog porasta stopa postepeno slabi.

Za srpsku ekonomiju, bankarski sektor ostaje jedan od najprofitabilnijih i najstabilnijih segmenata. Najveće banke kontrolišu značajan udeo na tržištu, a konkurencija među njima se intenzivira u potrošačkom kreditiranju, korporativnim finansijama, digitalnim uslugama i pružanju usluga malim i srednjim preduzećima.