Srbija je pokrenula drugu fazu svog projekta razvoja tržišta biomase, koji podrazumeva ulaganje od 31,9 miliona evra u izgradnju i modernizaciju sistema daljinskog grejanja do 2029. godine, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Projekat se realizuje uz podršku nemačke razvojne banke KfW, Evropske unije i nemačke vlade. Oko 10 miliona evra obezbedila je EU u vidu granta, a preostali iznosi potiču iz kredita KfW i nemačke finansijske pomoći.

Nove investicije obuhvatiće Prijepolje, Novi Pazar, Knjaževac i niz drugih srpskih gradova. U Prijepolju planovi obuhvataju izgradnju kotlarnice na biomasu od 6 MW, polaganje oko 3,26 km distributivne mreže, zamenu 43 grejne podstanice i ugradnju opreme za proizvodnju drvne sečke (čipsa).

U Novom Pazaru će postojeća kotlarnica biti proširena novim biomasnim kotlom od 5 MW. Pored toga, projekat obuhvata izgradnju solarne elektrane za dopunu proizvodnje toplote.

Nakon završetka druge faze, očekuje se da će novi objekti godišnje proizvoditi oko 55.000 MWh energije iz obnovljivih izvora. Očekuje se da će emisije gasova staklene bašte biti smanjene za oko 20.000 tona CO₂ ekvivalenta godišnje.

Srpske vlasti imaju za cilj da deo teškog goriva i uglja zamene lokalno proizvedenom drvnom biomasom. To bi trebalo da smanji zavisnost gradova od uvoznih izvora energije i stvori dodatnu potražnju za šumarskim proizvodima, proizvođačima drvnih strugotina, transportnim kompanijama i dobavljačima opreme.

Prva faza programa sprovedena je u periodu od 2018. do 2024. godine uz ulaganje od 27 miliona evra. U okviru ove faze puštene su u rad moderne kotlarnice na biomasu u Priboju, Malom Zvorniku, Novom Pazaru i Majdanpeku. Prema Ministarstvu energetike Srbije, prelazak na novo gorivo smanjio je emisiju ugljen-dioksida za 87–95 odsto i praktično eliminisao emisiju sumpor-dioksida u nekim sistemima.