Srbija jača svoju poziciju kao "graničnu" platformu za centre podataka prema EU usled nedostatka mrežnog kapaciteta i rasta cena električne energije u brojnim zemljama EU. Zemlja kombinuje geografsku blizinu ključnih tržišta EU sa povoljnijim početnim uslovima za mrežnu povezanost, zemljišne i građevinske troškove.

Dostupnost kapaciteta na prenosnim čvorištima, mogućnost bržih veza u poređenju sa "pregrejanim" lokacijama u Zapadnoj Evropi i potencijalno niži troškovi vlasništva — s obzirom na udeo električne energije u operativnim troškovima — dodatni su argumenti za investitore.

Faktor mrežnih ograničenja u EU ilustruje iskustvo Irske, jednog od najvećih klastera centara podataka u Evropi. 9. februara 2026. godine regulator CRU objavio je usvajanje ažurirane politike povezivanja podatačkih centara, eksplicitno se pozivajući na "postojeća mrežna ograničenja" i navodeći podatke koji pokazuju da je potražnja za podatačnim centrima porasla na 22% nacionalne potražnje za električnom energijom u 2024. godini.

Istovremeno, Srbija razvija svoju državnu digitalnu infrastrukturu. Kancelarija za IT i eUpravu izveštava da su od 2019. godine u Kragujevcu izgrađena i puštena u rad dva državna centra za podatke ukupne površine od približno 14.000 kvadratnih metara, uz planove za proširenje koji obuhvataju izgradnju drugog bloka ukupnog kapaciteta od približno 56 MW.