Udruženje proizvođača maline Srbije očekuje da rod maline u zemlji 2026. godine neće preći 15.000 tona, što je nekoliko puta manje od rekordnih cifara iz kasnih 2010-ih i potvrđuje produbljivanje krize u jednom od ključnih izvoznih segmenata srpske poljoprivrede.

Prema rečima predstavnika udruženja, čak i takav rezultat, pod uslovom da ne dođe do dodatnih vremenskih nepogoda, već se može smatrati dobrim ishodom. Glavni razlog loše prognoze je prošlogodišnja suša, koja je ozbiljno oštetila mladice i smanjila potencijal prinosa za novu sezonu.

Proizvođači očekuju da će početna otkupna cena 2026. godine biti oko 550 dinara po kilogramu, uz mogući dalji rast kada počne izvoz. Prošle godine je početna cena bila oko 450 dinara po kilogramu, dok je konačna cena porasla na 600–620 dinara.

Nedostatak ponude na globalnom tržištu mogao bi pomoći u održavanju cena. Pored Srbije, problemi sa rodom prijavljeni su i u Poljskoj, gde su mrazevi oštetili plantaže.

To može da pojača konkurenciju prerađivača za sirovine i da podrži otkupne cene; međutim, za srpske poljoprivrednike, visoka cena više ne nadoknađuje pad prinosa ni smanjenje površina.

Srbija je dugo jedan od svetskih lidera na tržištu maline, posebno u segmentu zamrznutih proizvoda.

Dodatni razlog za gubitak tržišnog udela bila je pojačana konkurencija iz Ukrajine, Poljske, Čilea, Bosne i Hercegovine i Kine. Ukrajina je posebno brzo proširila proizvodnju i izvoz smrznute maline: 2024. godine njen izvoz je dostigao oko 65.000 tona i prvi put premašio srpski neto izvoz. Iste godine Srbija je izvezla više u bruto obimu – oko 67.700 tona – ali, uzimajući u obzir uvoz za reeksport, njen neto izvoz bio je manji od ukrajinskog.