Prema analizi NALED-a, najproblematičniji deo obuhvata oko 16.000 nekretnina koje su i dalje u registrima navedene kao "društvena svojina", iako ova forma svojine više nije predviđena važećim zakonodavstvom. Još 30.000 nekretnina zahteva dodatnu verifikaciju kako bi se potvrdilo da li ispunjavaju uslove za registraciju kao javna svojina, pri čemu poslovni prostori čine oko 60% ove grupe. NALED takođe napominje da je rok za prenos u javnu svojinu imovine kojom raspolažu ili koju upravljaju lokalne samouprave i javna preduzeća istekao 2021. godine.

NALED smatra da prvi korak treba da bude pravna "harmonizacija" evidencije državne imovine sa kategorijama propisanim Zakonom o javnoj svojini, nakon čega bi usledilo popisivanje radi utvrđivanja koje nekretnine treba prodati, koje dati u zakup, a koje ostati u državnoj svojini.

Organizacija takođe ukazuje da državno zemljište ostaje jedan od ključnih resursa za razvoj: Srbija ima oko 1,95 miliona katastarskih parcela registrovanih kao državna svojina sa ukupnom površinom većom od 15,6 milijardi kvadratnih metara, a posebna pažnja treba da se posveti fondu od više od 5.000 građevinskih parcela u zajedničkom vlasništvu sa ukupnom površinom od oko 51,5 miliona kvadratnih metara.

Dušan Vasiljević, direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u, rekao je da se rad na reformama upravljanja imovinom nastavlja u okviru inicijativa pokrenutih 2023. godine uz podršku švedske vlade. Među već preduzetim koracima pomenuo je ukidanje "konverzije", što je, prema procenama NALED-a, otvorilo prostor za investicije vredne stotine miliona evra, kao i pojednostavljenje registracije prava na objekte izgrađene bez dozvola, za koje je podneto oko 2,5 miliona zahteva.