Prvi strateški dijalog Srbije i SAD obuhvatio je ne samo energetiku i 5G, već i odbranu, obrazovanje, svemirska istraživanja i diplomatsko prisustvo.

Beograd je izrazio zainteresovanost za kupovinu američke vojne tehnike. Konkretni sistemi, vrednost i rokovi za sada nisu objavljeni.

Osnov saradnje ostaje partnerstvo Vojske Srbije sa Nacionalnom gardom Ohaja, koje traje oko 20 godina. SAD su takođe izdvojile $1,5 mln za civilno deminiranje.

Moguće nabavke američke opreme povećale bi kompatibilnost srpske vojske sa zapadnim partnerima i nastavile diverzifikaciju dobavljača nakon višegodišnjeg korišćenja ruskih, kineskih i evropskih sistema.

Istovremeno, strateški dijalog ne čini Srbiju saveznikom SAD, ne daje joj američke bezbednosne garancije i ne znači ulazak u NATO. Beograd zadržava vojnu neutralnost, ali dobija bliži kanal komunikacije sa Pentagonom.

Srbija je takođe postala učesnica „Artemidinih sporazuma“, koji regulišu mirno istraživanje Meseca, Marsa i drugih svemirskih objekata. To ne znači automatsko finansiranje od strane NASA, ali može da otvori srpskim univerzitetima i kompanijama pristup međunarodnim istraživanjima, razvoju malih satelita, opreme i softvera.

Pored toga, Beograd planira da otvori konzulate u Majamiju i San Francisku, usmerene na biznis, tehnologije i rad sa dijasporom.

Strateški dijalog ne znači da Srbija odustaje od saradnje sa EU, Kinom ili Rusijom. Beograd pre stvara dodatni oslonac i širi pristup kreditima, tehnologijama i političkim kontaktima.

Međutim, balansiranje će postati složenije. Američko finansiranje biće praćeno zahtevima u vezi sa bezbednošću, transparentnošću i izborom dobavljača. Zato će stvarne posledice dijaloga zavisiti od toga da li će biti formalizovani kredit za 5G, finansiranje „Đerdapa 3“ i ugovori za odbrambenu tehniku.