Evropska centralna banka revidirala je nadole svoju prognozu rasta ekonomije evrozone za 2026. godinu na 0,8 odsto. Pre samo tri meseca, ECB je očekivala rast od 0,9 odsto.

Prema novoj prognozi ECB, ekonomija evrozone će porasti za 1,2% u 2027. godini i za 1,5% u 2028. godini. Istovremeno, ECB je povećala i prognozu inflacije: potrošačke cene u evrozoni porasle bi za 3% u 2026. godini, prema ranijoj proceni od 2,6%.

Glavni razlog revizije su više cene energije i uticaj rata na Bliskom istoku na tržišta sirovina, realne prihode i poverenje privrednika i potrošača.

Na toj osnovi, Srbija stoji znatno bolje. Prema procenama MMF-a, ekonomija Srbije mogla bi da poraste za 3 odsto u 2026. godini, dok Svetska banka očekuje rast od 2,7 odsto. Drugim rečima, srpska privreda mogla bi da raste otprilike tri puta brže od privrede evrozone.

Međutim, to ne znači da je Srbija imuna na usporavanje u Evropi. EU ostaje glavni trgovinski i investicioni partner zemlje. Ako potražnja u Nemačkoj, Italiji, Austriji i ostalim privredama evrozone ostane slaba, to bi moglo da ugrozi srpski izvoz, industrijske dobavljače, logistiku i strane investicije.

Ključna poruka za Beograd je dvojaka. S jedne strane, Srbija održava više stope rasta od evrozone. S druge strane, važno je ne samo brže rasti, već i poboljšati kvalitet rasta – više ulaganja u industriju, energiju, tehnologiju, izvoz i produktivnost.