Evropska centralna banka revidirala je nadole svoju prognozu rasta ekonomije evrozone za 2026. godinu na 0,8 odsto. Pre samo tri meseca, regulator je očekivao rast od 0,9 odsto.

Prema novoj prognozi ECB, ekonomija evrozone će porasti za 1,2% u 2027. godini i za 1,5% u 2028. godini. Istovremeno, regulator je povećao svoju prognozu inflacije: potrošačke cene u evrozoni mogle bi porasti za 3% u 2026. godini, u poređenju sa prethodnom procenom od 2,6%.

Glavni razlog revizije su više cene energije i uticaj rata na Bliskom istoku na tržišta robe, realne prihode i poverenje preduzeća i potrošača.

Na ovoj osnovi, Srbija izgleda mnogo bolje. Prema procenama MMF-a, ekonomija Srbije mogla bi da poraste za 3 odsto u 2026. godini, dok Svetska banka očekuje rast od 2,7 odsto. Drugim rečima, srpska ekonomija mogla bi da raste otprilike tri puta brže od ekonomije evrozone.

Međutim, to ne znači da je Srbija imuna na evropsko usporavanje. EU ostaje glavni trgovinski i investicioni partner zemlje. Ako potražnja ostane slaba u Nemačkoj, Italiji, Austriji i drugim ekonomijama evrozone, to bi moglo pogoditi srpski izvoz, industrijske dobavljače, logistiku i strane investicije.

Za Beograd, glavni zaključak je dvostruk. S jedne strane, Srbija održava više stope rasta od evrozone. S druge strane, važno je ne samo brže rasti, već i poboljšati kvalitet rasta: više investicija u industriju, energiju, tehnologiju, izvoz i produktivnost.