Srbija bi mogla da zauzme istaknuto mesto u novom evropskom lancu prerade kritičnih minerala, pri čemu se očekuje da će u segment prerade biti uloženo više od 200 milijardi evra u narednoj deceniji.

U srcu industrijske restrukturizacije Evrope nalazi se ne samo eksploatacija sirovina, već i takozvana "midstrim" prerada – pretvaranje rude u rafinisane metale, hemijska jedinjenja i industrijske materijale za baterije, električna vozila, elektroniku i energetski sektor. U tom kontekstu, Srbija se smatra potencijalnom platformom zahvaljujući kombinaciji metalurške tradicije, postojećih proizvodnih kapaciteta, relativno konkurentnih cena električne energije i dostupnosti kvalifikovanih inženjera i radnika.

Kompleks Bora, koji obuhvata rudarstvo bakra, topioničarstvo i rafineriju i ostaje jedan od najvećih metalurških centara u regionu, zaslužuje posebnu pažnju. Upravo postojanje razvijene industrijske baze daje Srbiji prednost u odnosu na brojne evropske zemlje u kojima je takva prerada izgubljena u proteklim decenijama.

Među najperspektivnijim oblastima su prerada litijuma, retkih zemnih metala, nikla, kobalta i grafita, kao i stvaranje širih industrijskih klastera u kojima bi se mogli kombinovati metalurgija, hemijska prerada, proizvodnja materijala i recikliranje.

Geografski položaj Srbije između Centralne Evrope, Balkana i Mediterana dodatno pojačava njenu logističku privlačnost.