Srbija je napravila još jedan korak ka realizaciji projekta beogradskog metroa: španska inženjerska grupacija Ingerop T3 S.L.U. imenovana je za nadzornika sistemske integracije prve linije. U vezi s tim potpisan je memorandum između Vlade Srbije, kompanije "Beogradski metro" i saobraćajnih vlasti.

Ovo je jedan od najsloženijih elemenata projekta, jer sistemska integracija mora da obezbedi koordinisan rad radova u građevinarstvu, voznog parka, signalizacije i operativnih sistema.

Prva linija, koja će povezivati Železnik i Mirijevo, smatra se temeljem buduće metro mreže Beograda, iako datum završetka projekta može biti promenjen, a puštanje u rad se sada očekuje u ranim 2030-im godinama.

Srpske vlasti priznaju da je upravo faza integracije kritična u pogledu rizika. Za razliku od građevinskih radova, koji se mogu podeliti među više izvođača, integracija zahteva jedinstvenu arhitekturu upravljanja – od napajanja i komunikacija do sistema bezbednosti i kontrole vozova.

Imenovanje španskog integratora takođe odražava širu međunarodnu strukturu projekta. Beogradski metro već kombinuje francusku ekspertizu u oblasti vozačkog parka i sistema sa kineskim učešćem u građevinskim radovima i finansijskom modelu. U takvim okolnostima, postojanje jednog koordinacionog centra postaje posebno važno, jer projekat okuplja različite tehnologije, izvođače i kanale finansiranja.

Sa ekonomskog stanovišta, Beogradski metro ostaje najveći infrastrukturni projekat Srbije. Raniji proceni su ukazivali na ukupnu investiciju od 4–6 milijardi evra za početne faze. Iako ugovor o integraciji sistema nije najveći po visini iznosa, on je strateškog značaja: bilo kakva kašnjenja ili nedoslednosti u ovoj fazi mogla bi uticati na čitav životni ciklus projekta.

Za Beograd je projekat metroa značajan ne samo za saobraćaj, već i za urbani razvoj. Glavni grad Srbije, sa metropolitanskom oblastom od oko 1,7 miliona stanovnika, ostaje jedan od najvećih evropskih gradova bez potpuno operativnog metro sistema, što opterećuje drumsku mrežu i postojeću železničku infrastrukturu.

Predviđa se da će metro smanjiti gužve u saobraćaju, podržati razvoj novih gradskih četvrti i podstaći formiranje komercijalnih i stambenih koridora duž budućih linija.

Istovremeno, projekat se i dalje suočava sa sistemskim teškoćama.

Rokovi su više puta revidirani, a vidljiv napredak na pojedinačnim deonicama ostaje nejednak. Prelazak u fazu integracije sam po sebi ne rešava pitanja sticanja zemljišta, regulatornih odobrenja i koordinacije izvođača, koja su ranije ometala realizaciju metroa.