U 2025. godini 13.929 osoba je dobilo srpsko državljanstvo, što je manje nego u 2024. godini, kada je 15.559 osoba postalo građanin Srbije, prema "Migracionom profilu Republike Srbije za 2025. godinu" .

Glavni izvor novih srpskih državljana i dalje su, ne migracije zbog rada iz Azije ili preseljavanje viđeno u poslednjih nekoliko godina, već region bivše Jugoslavije i srpska dijaspora.Najveća grupa novih državljana potiče iz Bosne i Hercegovine – 6.682 osobe, ili 47,97 odsto ukupnog broja.

Na drugom mestu su oni iz Severne Makedonije – 1.307 osoba, ili 9,38 odsto. Zatim sledi Crna Gora – 919 osoba, ili 6,6 odsto, Hrvatska – 647 osoba, ili 4,64 odsto, i Austrija – 412 osoba, ili 2,96 odsto.

Novi državljani Srbije u 2025. godini takođe su obuhvatali ljude iz Kanade, Slovenije, Australije, Holandije, Francuske i Švedske. Kategoriju "ostali" činilo je 3.169 osoba, odnosno 22,85 odsto.

Ova podela pokazuje da se srpsko državljanstvo uglavnom stiče od strane ljudi iz regiona i dijaspore, a ne od novih radnih migranata.

Za mnoge ljude iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Hrvatske, srpsko državljanstvo je povezano sa njihovim poreklom, porodičnim vezama, jezičkim i kulturnim srodnostima, kao i pravom na lakšu integraciju u Srbiji.

Smanjenje ukupnog broja novih državljana u poređenju sa 2024. godinom ne menja glavni zaključak: sticanje državljanstva u Srbiji ostaje prvenstveno regionalni proces. Za razliku od tržišta rada, gde uloga Kine, Indije, Turske i Nepala raste, državljanstvo se uglavnom dodeljuje ljudima iz zemalja bivše Jugoslavije i srpske dijaspore.