Severna Makedonija ima za cilj da izgradi brzu prugu od granice sa Srbijom do granice sa Grčkom do 2031. godine, što bi integrisalo zemlju u novi transportni koridor Atina–Solun–Skopje–Beograd–Budimpešta–Beč. Projekat je od direktnog značaja za Srbiju, jer njegova efikasnost zavisi od modernizacije srpskih deonica između Beograda i Niša i buduće rute Niš–Skopje.

Zamenik premijera i ministar transporta Severne Makedonije, Aleksandar Nikoloski, izjavio je u intervjuu za MIA da Skoplje planira da izgradi prugu "od granice do granice", odnosno od granice sa Srbijom do granice sa Grčkom.

To podrazumeva razvoj železničkog koridora 10, koji je namenjen da poveže grčke luke i Severnu Makedoniju sa Srbijom, Mađarskom, Austrijom i, dalje, sa Centralnom Evropom. Nikolovski je izjavio da je cilj projekta izgradnja brze pruge od Atine preko Soluna i Skoplja na sever do Beograda, Budimpešte i Beča, što će "potpuno transformisati strukturu ekonomije i poslovanja" u regionu.

Prema Ministarstvu saobraćaja Severne Makedonije, projekat će postati jedan od najvećih infrastrukturnih projekata na jugoistoku Evrope.

Nikoloski je ranije izjavio da bi putnički vozovi na budućoj pruzi trebalo da saobraćaju brzinom do 250 km/č, a teretni vozovi do 140 km/č, pri čemu je ključni zahtev da teretni vozovi dužine 750 metara ispunjavaju evropske standarde.

Troškovi makedonskog dela procenjuju se na oko 2 milijarde evra.

Projekat je trenutno u pripremnoj fazi. Prema rečima Nikoloskog, izabrana je najpogodnija trasa među nekoliko opcija, a trenutno su u toku planiranje, geotehnička istraživanja i procena uticaja na životnu sredinu. Očekuje se da će nova trasa biti kraća za oko 35 km od postojeće, što je posebno važno za tranzit robe između grčkih luka i Centralne Evrope.

Srpski deo je ključan za ceo projekat. Ako Severna Makedonija poveže svoje granice sa Grčkom i Srbijom, ali se srpski deo ne modernizuje, uticaj projekta biće ograničen.

Stoga pruga Beograd–Niš–Skoplje postaje centralni nedostajući lanac u vertikalnom transportnom koridoru od Egejskog mora do Centralne Evrope.

Srbija već modernizuje železničku prugu Beograd–Niš.

Paketa finansiranja od 2,2 milijarde evra iz EU, EIB i EBRD predviđa unapređenje pruge kako bi vozovi mogli da saobraćaju brzinom do 200 km/č. Paketa obuhvata bespovratna sredstva EU do 598 miliona evra, zajam EIB od 1,1 milijarde evra i zajam EBRD od 550 miliona evra.

Na severu rute, linija Beograd–Budimpešta je već u izgradnji. Srpski deo linije Beograd–Novi Sad je ranije pušten u saobraćaj, a dalja veza ka Mađarskoj biće deo šireg koridora Budimpešta–Beograd–Skoplje–Atina.

Međutim, pokretanje saobraćaja duž cele linije do Budimpešte zavisi od spremnosti mađarskog dela i tehničke sertifikacije.

Za Srbiju, novi mađarski projekat otvara značajne ekonomske perspektive.

Ako se modernizuje ceo koridor Atina/Pirej–Solun–Skoplje–Niš–Beograd–Budimpešta–Beč, Srbija bi mogla da ojača svoju ulogu tranzitnog i logističkog čvorišta između južnih evropskih luka i tržišta srednje Evrope.