Srbija postepeno gubi status isključivo "jeftinog" proizvodnog centra, a rastuće plate i troškovi rada počinju da menjaju profitabilnost stranih investitora. To je zaključak stručnjaka, a zvanična statistika i međunarodni pregledi potvrđuju da troškovi rada u zemlji konstantno rastu brže nego ranije.

Prema podacima Statističkog zavoda Srbije, prosečna neto zarada u decembru 2025. godine iznosila je 124.089 dinara, dok je indeks troškova rada u zemlji u 2025. godini bio na istorijski visokom nivou. Istovremeno, Svetska banka je navela da je u prvoj polovini 2025. godine rast jediničnih troškova rada u Srbiji iznosio 4,2%, što znači da su troškovi rada nastavili da rastu na pozadini slabog rasta produktivnosti.

Upravo to, u suštini, menja stari model priliva kapitala. Dok je Srbija ranije imala prednost u odnosu na neke od svojih konkurenata uglavnom zbog relativno jeftine radne snage, investitori sada pridaju sve veću važnost ne samo troškovima rada, već i dostupnosti kvalifikovanog osoblja, kvalitetu infrastrukture, brzini administrativnih procedura i pouzdanosti snabdevanja energijom.

Međunarodni analitičari takođe ukazuju na ovo: MMF je konstatovao da se priliv direktnih stranih investicija u Srbiju u poslednjih nekoliko godina usporio, delimično zbog pada interesovanja za određene projekte u prerađivačkoj industriji, i da se struktura investicija počela menjati.

Ipak, Srbija još uvek nije izgubila svoju investicionu privlačnost.

Razvojna agencija Srbije nastavlja da ističe troškovnu konkurentnost zemlje u poređenju sa većinom evropskih zemalja i navodi da je od 2007. godine Srbija privukla preko 52 milijarde evra stranih direktnih investicija. Međutim, za nove investitore proračun povraćaja postaje sve složeniji: jednostavan model "dolaska ovde zbog niskih plata" više nije dovoljan.

Na ovoj osnovi, menja se i kvalitet samih investicionih projekata. Investicije u sektorima gde su važni ne samo niski troškovi, već i inženjerska infrastruktura, logistika i blizina tržišta EU, deluju održivije – na primer, u automobilskim komponentama, elektrotehnici, određenim segmentima mašinskog inženjerstva, IT-u i servisnim centrima. Međutim, za radno intenzivnu proizvodnju sa niskom maržom, Srbija postaje manje očigledan izbor nego što je bila pre nekoliko godina. Ovo se već ogleda u trendovima direktnih stranih investicija: prema Nacionalnoj banci Srbije, ukupan priliv direktnih stranih investicija u 2025. godini pao je u odnosu na prethodnu godinu.

Zemlja ostaje važna destinacija za strane investicije na Balkanu, ali će sve više morati da se takmiči ne samo po troškovima rada, već i po kvalitetu poslovnog okruženja, infrastrukturi i sposobnosti da investitorima ponudi veću produktivnost po jedinici troška.